Бубић: Судови су кључни - треба унаприједити судску праксу

Срна
Бубић: Судови су кључни - треба унаприједити судску праксу

БАЊАЛУКА - Адвокат Горан Бубић изјавио је да су судови кључни у тумачењу и примјени закона и да би се стање у области заштите од увреде и клевете требало поправити унапређењем судске праксе.

Имајући у виду да судови кључни у тумачењу и примјени закона, Бубић је рекао да није сигуран да ће инкриминација увреде и клевете као кривичних дјела довести до већег реда у друштву на начин да ће усљед евидентног ширења разних неистина, а често и лажи, којима је преплављен јавни простор, умјесто "загађеног" бити отвореније и слободније друштво.

"Позната је изрека да ће квалитетан судија и лош закон учинити добрим, а нестручан судија ће и квалитетан закон учинити лошим. Ако смо посљедњих 20-ак година имали Закон о заштите од клевете као лекс специјалис који је предвиђао много блаже услове за одговорност починилаца деликта клевете него што се то регулише у нацрту измјена и допуна Кривичног законика, онда се побољшање, на жалост, не може очекивати поновним актуелним кривично-правним забранама", навео је Бубић за Срну.

Према његовим ријечима, за грађанско-правну одговорност према садашњем Закону о заштити од клевете био је довољан услов непажње /непажњом занемарена неистинитост саопштења/, док је за кривично-правну одговорност потребан директни умишљај /да је учинилац свјестан клевете и хоће клевету/, а увијек је лакше доказати нехат /непажњу/ него директан умишљај.

"Према садашњем закону, постоји најшири круг активно легитимисаних лица и формално је могуће изрећи новчану накнаду оштећеном у било којем новчаном износу, значи без ограничења. Ограничења код досудби штете је успоставила пракса судова, а није закон. И зашто би сада пријетње прописаним казнама поправиле стање у друштву по овом питању, ако то судови нису урадили мање захтјевним правним инструментаријем", нагласио је Бубић.

Он је истакао да пракса судова, посебно у посљедњем периоду, не само начелно, већ апсолутно даје предност слободи изражавања у односу на заштиту угледа.

"Заштита угледа других подржава правни стандард да кориштење својим правом - слобода изражавања, не може бити на штету права другог - повреде угледа другог. Ово ограничење слободе изражавања се тренутно врло рестриктивно примјењује за шта не постоји посебно оправдање. Због вриједности спорова у парницама због клевете, Врховни суд ријетко има могућност да својим одлукама у поступку по ревизији допринесе једнинственој примјени закона по овом питању, што му је врло важна улога.

С друге стране Уставни суд БиХ је до краја релативизовао заштиту од клевете проширујући домашаје апелација изван самих навода у апелацијама, у корист слободе изражавања, супротно сопственој пракси према којој се повреда уставног начела /овдје слободе изражавања/ не може први пут истаћи у апелацији у неком облику, уколико није истицана у претходним правним средствима. Ово је вјероватно и посљедица околности које су раније довеле до декриминализације кривичних дјела увреда и клевета, јер су у једнопартијском систему ова дјела била један од инструмената контроле јавног мнијења, цензуром и аутоцензуром", навео је Бубић.

Он је истакао да се зато данас Српској спочитава као нелегитимно позивање на упоредну регулативу у западним државама у којима постоје ова кривична дјела и у којима су одштете у парницама због клевета често милионске, а код у Српској су у основи симболичне.

"То је посљедица наше менталне свијести према којој је право на заштиту угледа појединца у хијерархији права врло ниско рангирано, вјероватно и због чињенице што је појединац безначајан или само број, а колектив је све. И ово није случајно јер је историја на Балкану показала да је колектив нужан да би појединац сачувао живу главу. На жалост, колектив је понекад муљ и баруштина, па је обичним људима често тешко да се у свему снађу. Тако и судијама", навео је Бубић.

Он сматра да би се стање требало поправити прије унапређењем праксе судова у примјени постојећег Закона о заштити од клевете него новим/старим инкриминацијама.

У погледу предложених законских описа обиљежја кривичних дјела увреде и клевете, Бубић је рекао да нема професионалних замјерки, па ни у односу на компаративно право.

Влада Републике Српске усвојила је 2. марта Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске којима се уводи ново кривично дјело против части и угледа, односно кривично дјело увреде и клевете.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана