Брисел жури да изолује Русију са Балкана
БАЊАЛУКА - Европској унији се жури да што прије увуче земље западног Балкана у Европску политичку заједницу, како би их на тај начин приморала да се “добровољно” придруже спољној и безбједносној политици Брисела, а нарочито када је ријеч о санкцијама Русији.
Сматрају ово саговорници “Гласа Српске” коментаришући посљедње изјаве предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен која је навела како би требало убрзати процес формирања ове нове “заједнице унутар заједнице”, откривајући како би до тога могло доћи већ почетком октобра.
Према ријечима политичког аналитичара и професора међународног права Срђана Перишића Бриселу се очигледно жури да заврши посао на Балкану и дефинитивно га “одвоји” од политичког и сваког другог руског утицаја.
- То можемо видети и из самог имена ове заједнице. Као што је и сам француски председник Емануел Макрон рекао, а који ју је први предложио, то је платформа за политичку координацију чланица ЕУ и оних које то нису.
Она је сада поново актуелизована због дешавања у Украјини - наводи Перишић.
Појашњава како званичници Брисела годинама уназад понављају како неће бити новог примања у чланство ЕУ, те да је ово начин да се балканске и друге земље на непосредан начин ставе под политичку контролу.
- Ово је један од формата с којим они желе остварити потпуну политичку контролу над овим просторима. Та заједница је осмишљена као један наднационални центар из којег би требало да се шаљу директиве. Земље које приступе овој заједници мораће се придржавати тих бриселских команди како да се понашају у односу на сукоб у Украјини и одустану од сваког облика сарадње са Москвом. Мораће увести и санкције Русији. У ствари, ово је и прикривени пут увлачења ових земаља у НАТО савез, поготово Србије, али и БиХ - каже Перишић, додајући да управо та жеља за контролом ових простора, али и других, ствара овакве и сличне идеје.
С Перишићем је сагласна и политиколог Маја Бјековић наводећи како се очигледно покушава направити једна извана “контролисана” политичка заједница у којој ће “чланицама” бити додијељен програм политичког понашања и дјеловања. Националне политике ће бити стављене ад акта.
- Убијеђена сам да све ово има везе прије свега са Русијом, односно са затегнутим односима између Брисела, Вашингтона и Москве и оним што се дешава око Украјине. Значи да би будуће чланице ове заједнице морале прилагодити своје спољне политике оним које се утврђују у Бриселу. Да се сврстају на страну Украјине и уведу санкције Русији. Они сада журе с тим, јер не знају шта ће бити сутра. У том контексту требало би посматрати и притиске којима је Србија у посљедње вријеме све више изложена да призна Косово. И то се ради због Русије, Донбаса и Крима - каже она.
Само неколико мјесеци након што је приједлог француског предсједника Емануела Макрона о стварању европске политичке заједнице одјекнуо у европској и регионалној јавности, овај пројекат, који су многи назвали и “мрачном чекаоницом” за улазак у ово елитно друштво, судећи према најавама Фон дер Лајен, могао би ипак ускоро да угледа свјетлост дана. Она је прије пар дана најавила да ће један такав приједлог што прије прослиједити Савјету Европе, те како очекује да он добије зелено свјетло већ на Самиту који ће 6. и 7. октобра бити одржан у Прагу.
Крајњи циљ
Пројекат европска политичка заједница, према оном како је то изнио француски предсједник Емануел Макрон у мају ове године, не укључује само западни Балкан, већ и друге земље међу којима су Украјина, Грузија и Молдавија. Како је тада појаснио крајњи циљ јесте да се повећа сарадња Брисела с другим европским земљама
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
