Бранко Лукић за „Глас Српске“: Почетак самоуништења правосуђа у БиХ

Истакао је ово у интервјуу за “Глас Српске” београдски адвокат Бранко Лукић, објашњавајући мотиве одлуке да подржи иницијативу да, уколико суд потврди оптужницу коју је подигло Тужилаштво БиХ против предсједника Српске, због непоштовања одлука Кристијана Шмита, буде дио правног тима, односно савјета за одбрану предсједника Српске, што је већ, како је додао, подржало око 100 правних експерата из региона. Како је појаснио, ради се о иницијативи коју је покренуо предсједник Центра за обнову међународног права Горан Петронијевић. Додаје да се ни секунде није двоумио када је чуо за садржај ове оптужнице.

- Посао адвоката требало би да буде борба за правду, која није само апсолутна, већ и божанска категорија. Ко је Кристијан Шмит? Он је све само не високи представник Уједињених нација. Да ли га је Савјет безбедности УН именовао на то место? Да ли је можда добио агреман од овог тела? Није, али то очигледно не смета чланицама Квинте, које и даље, па и на овај начин, покушавају да га устоличе на место високог представника, да би заједно с Уставним судом БиХ завршио процес уништавања Српске. И то види свако ко је нормалан. С друге стране они слепо острашћени ставили су се у службу тих земаља, отварајући политички процес против председника Српске, и то, ироније ли, због непризнавања одлука Шмита. Па то је трагикомично. Што Шмит не докаже да је високи представник - запитао се Лукић додајући да би евентуално подизање оптужнице против предсједника Српске могао бити увод у самоуништење правног и правосудног система у БиХ.

ГЛАС: Како гледате на тренутну позицију Републике Српске, чије се руководство нашло на удару, и то само зато јер покушава да заштити ентитеску имовину и Дејтонски мировни споразум?

ЛУКИЋ: То је велики проблем. И то је процес који већ дуго траје. За тако нешто нема никаквог правног и уставног основа. Не постоји државно министарство пољопривреде, а ни шумарства. Ко би онда управљао том имовином, ако се одузме Републици Српској, као ентитету. Уосталом Дејтонским споразумом није ни предвиђено тако нешто. Ово није ништа друго до наставак антидејтонске приче, укидања надлежности које Република Српска има као ентитет. То је жеља западних сила, али и бошњачких елита. Али, верујем у прави одговор руководства Српске, да ће наћи начина да се одупре овом новом правном насиљу.

ГЛАС: Колико је и овај случај показао да су поједине државне институције и даље под великим утицајем иностраног фактора?

ЛУКИЋ: То није никаква тајна, показало се небројано пута до сада. Још горе у свему томе јесте да је једна од страна у БиХ, бошњачка, толико пута позивала на међународни интервенционизам, свесно игноришући права која Република Српска има као ентитет. Па ко ту онда руши Дејтон?! Република Српска сигурно не. Ниједан нормалан правник, са професионалним дигнитетом, не би подигао овакву тужбу против председника Српске, јер нема основа. Али увек се нађе људи без интегритета на које се изврши притисак да тако нешто ураде. И нема ту велике правне филозофије. Зато смо се и окупили, да покажемо колико је овај случај правно приземан.

ГЛАС: Свему овоме претходиле су и санкције које је Америка донијела против читавог републичког врха Српске. Затим је Њемачка одлучила да се повуче из четири велика инфраструктурна пројекта. Да ли се могу правити паралеле с овим што се посљедњих неколико дана дешава?

ЛУКИЋ: Све је повезано, део је то политичке игре, из једне кухиње, која се последњих година води према Републици Српској. БиХ је класични пример окупиране земље. Она о ничему не може одлучити без сагласности са стране. Једна страна у БиХ прихватила је да игра ту подређену улогу, а они који се томе противе налазе се под великим притисцима. Одустајање Немачке од пројеката у Српској, али и увођење санкција од стране САД, део је тог пакета притисака. Ироније ли, када они објашњавају зашто су урадили, наводе и ако то нема никакве везе са српским народом, да оне неће утицати на обичне људе. То није ништа друго до смехотресна олимпијада. Што никада нису Аљбина Куртија ставили на црну листу?

Сјеме раздора

ГЛАС: Један од великих проблема је и питање иностраних судија у Уставном суду БиХ. Да ли је нормално да је у једној сувереној земљи, након 28 година од завршетка рата, они и даље буду у овом суду?

ЛУКИЋ: Један од највећих реметилачких фактора у БиХ управо је тај суд, који се ставио и у позицију законодавца. Иностране судије у Уставном суду БиХ, заједно са бошњачким, имају задатак да заврше ту причу развлашћивања Српске. Они су крајњи егзекутори. Верујем да би се народи у БиХ давно договорили да није овог иностраног фактора и људи попут Шмита. Убеђен сам да би сви проблеми били решени. Али делу западних земаља то није у интересу, које и даље сију отровно семе раздора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.