Бранка Топић Павковић, професор на Економском факултету у Бањалуци: Пад каматних стопа могућ већ у априлу

Истим путем ишле су и централне банке Швајцарске и Велике Британије. Да ли ово значи да је инфлација побијеђена или је само направљен предах? Професор на Економском факултету у Бањалуци Бранка Топић Павковић сматра да се ипак ради само о предаху те да инфлација још није савладана.

- Прави се једна врста паузе у заоштравању монетарне политике. Ипак може се рећи да би ово могао бити и крај неког новог дизања каматних стопа, које су тренутно на највишем нивоу у посљедњих 25 година. Вјерујем да ће због све већег успоравања привредних активности и проблема који муче поједине земље, у наредном периоду доћи до првих корекција каматних стопа наниже. Остаје само да се види којом брзином би то могло ићи, јер још постоји много неизвјесности. Много је фактора на глобалном нивоу који и даље пријете да поновно погурају инфлацију, А ту прије свега мислим на тржиште енергената и хране. Због тога су централне банке и опрезне у прављењу наредних корака - каже у интервјуу за “Глас Српске” Топић Павковић.

ГЛАС: Поједини аналитичари сматрају да би до овог пада каматних стопа могло доћи половином наредне године?

ТОПИЋ ПАВКОВИЋ: Према процјенама појединих финансијских стручњака и институција то би се могло десити средином 2024. године. Додуше, имају и нека оптимистичнија размишљања, како би се због ниже стопе инфлације то могло десити и раније, можда већ од априла наредне године. Од чега ће зависити да ли ће и када доћи до значајнијег пада еурибора? Па прије свега од глобалних кретања.

ГЛАС: Шта ће то значити за тржиште капитала, како у свијету, тако и код нас?

ТОПИЋ ПАВКОВИЋ: Кретање еурибора је кључно у одређивању свих других каматних стопа, посебно дугорочних. Међутим, његову вриједност не одређује само тржишни фактор, него и конкурентност највећих, односно највреднијих валута. Током 2022. године ФЕД је подигао каматне стопе, што није пратила ЕЦБ и вриједност долара је скочила у односу на евро. У посљедњих 12 мјесеци дошло је до раста еурибора за око 60 одсто и он је тек од септембра пао на вриједност мању од четири одсто. Али мора се напоменути да се ради о паду који се односи на шестомјесечни еурибор који је смањен за око 20 базних поена, док је тромјесечни смањен само за пет базних поена или 0,05 одсто.

ГЛАС: Да ли све ово треба да обрадује грђане који имају кредите по промјенљивој каматној стопи?

ТОПИЋ ПАВКОВИЋ: Требало би. Након сваког снижавања еурибора банке би требало да коригују наниже своје каматне стопе, јер велики број кредита код нас је везан за ову валутну клаузулу. Значи грађани би током наредне године требало да очекују нешто ниже рате кредита, односно ануитете. Али морам нагласити да је код нас, у домаћим банкама, најчешћи тромјесечни еурибор, који није толико критичан и промјенљив као рецимо онај годишњи.

ГЛАС: Да ли ови нови потези ЕЦБ-а могу спријечити улазак појединих европских економија у рецесију или је већ касно за тако нешто?

ТОПИЋ ПАВКОВИЋ: У неком претходном периоду биле су двије велике кризе, и то у малом временском размаку. Узроци су били различити, али и мјере које су подузимане. Када је била пандемија вируса корона, дошло је до застоја који је блокирао привреде свих земаља. Покидани су и ланци снабдијевања. У тим околностима централне банке су посегнуле за нестандардним мјерама - одштампале су огромне количине новца, које су онда убациле на тржиште да би покренуле анемичну привреду.

ГЛАС: Али то није помогло.

ТОПИЋ ПАВКОВИЋ: Тачно, резултати су изостали, што је онда довело до једног великог инфлаторног притиска који се само повећао и мултиплицирао с почетком рата у Украјини. На тај начин су сви проблеми пребачени на страну понуде. Резултат - велики раст инфлације и каматних стопа. ЕЦБ се сада налази на једној прекретници, да ли да настави са рестриктивном монетарном политиком или нешто лабавијом.

У сваком случају свједоци смо да поједине економије биљеже велики пад привредних активности. Примјера ради, у државама које су најзначајнији привредни партнер БиХ очекује се раст БДП-а од само један одсто, па и мање, што нам говори да су ове земље на прагу рецесије.

ГЛАС: Да ли је могуће правити пројекције да би се инфлација могла кретати у БиХ те колико на њу данас утичу спољни, а колико унутрашњи фактори?

ТОПИЋ ПАВКОВИЋ: Када је у питању БиХ на кретање инфлације углавном утичу спољни фактори. Она је увезена и резултат је дешавања на глобалном тржишту. И опрезност централних банака нам говори да увијек постоји могућност да се она врати. Постоје два размишљања како би се могла кретати током наредне године у еврозони.

Први, који су сврстани у “табор јастребова”, сматрају да не треба превише лабавити монетарну политику, док други, који су сврстани у “табор голубова”, имају став како је због рецесије неопходно што прије олабавити монетарну политику. Ови други сматрају да и ако у будућности дође до раста инфлације, она ће бити краткотрајна и на ниском нивоу. Све се у ствари своди на то да ли ће током наредне године бити неких већих глобалних поремећаја или не.

ГЛАС: БДП БиХ је тренутно процијењен на 0,8 одсто. Да ли је то довољно?

ТОПИЋ ПАВКОВИЋ: Пројекције раста БДП-а су доста снижене због положаја у којем се налазе неки од наших највећих спољнотрговиских партнера. У трећем кварталу ове године, у односу на исти период прошле, раст је био 1,2 одсто. Иако је он био мали, није занемарив, ако узмемо у обзир сва глобална дешавања.

ГЛАС: Оно што овдашње људе највише брине јесу цијене хране. Да ли ће се оне икада вратити на неки претходни ниво?

ТОПИЋ ПАВКОВИЋ: Досадашња пракса је показала да када цијене једном скоче, тешко се враћају на првобитни ниво. Овај раст цијена углавном прати и раст плата те је стога илузорно очекивати тако нешто. Спустиће се само до одређеног нивоа, који ће одредити само тржиште.

ГЛАС: Колико су нам у наредном периоду пријеко потребне нове инвестиције, а посебно у електроенергетски сектор?

ТОПИЋ ПАВКОВИЋ: Оне су увијек добродошле. И неопходне су свакој земљи да би наставила са својим привредним развојем. Ако погледамо званичне податке за претходни период, можемо видјети да је дошло до одређеног раста инвестиција у БиХ.

Енергетски сектор је привлачан, нарочито у посљедње вријеме и треба очекивати да ће обим инвестиција из године у годину само расти. Такође и прича о енергетској ефикасности може бити добар покретач за нашу привреду. Остаје нам само да створимо добру пословну климу и политичко окружење.

Мистерија

ГЛАС: Иако се ни са двије просјечне плате не могу покрити трошкови потрошачке корпе, грађани успијевају нешто и да уштеде. Како објашњавате раст штедње и депозита у банкама?

ТОПИЋ ПАВКОВИЋ: То је тешко објаснити. Погледајмо, примјера ради, тржиште некретнина. Станоградња је у великој експанзији, а с друге стране имамо ситуацију да не расту стамбени кредити. Такође видимо и да је дошло до раста депозита и штедње за 300 милиона. Откуд тај новац? Да би се добио одговор на то питање, неопходне су дубље анализе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.