Бранимир Несторовић за "Глас Српске“: Супруга ми је рекла да сам луд што улазим у политику

Вељко Зељковић
Бранимир Несторовић за "Глас Српске“: Супруга ми је рекла да сам луд што улазим у политику

Да ми је неко пре пар година рекао да ћу ући у политику, одговорио бих му да је луд. Да тако нешто није могуће.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” Бранимир Несторовић, један од носилаца листе покрета “Ми - Глас из народа”, која је на недавним изборима у Србији успјела да постане парламентарна странка.

- Политику и политичаре никад нисам баш нешто волео. Да не кажем нешто грубље. Политика је нешто где стално морате одступати од неких својих принципа, а ја сам, да тако кажем, црно-бели човек, неко код кога има мало сивила. Кад нешто кажем од тога не одступам па макар разбио главу од зид. У политици ипак нема тог црног и белог, већ је увек све сиво - каже Несторовић, љекар и универзитетски професор у пензији.

У наставку овог разговора, овај специјалиста за педијатрију и пнеумологију, некадашњи начелник Службе пулмологије и алергологије Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, који ће остати упамћен по својим ставовима о вирусу корона, објашњава како је ипак дошло до тога да промијени своје мишљење и уђе у политичке воде, да ли се можда покајао због тога, како је све то прихватила супруга, али и како је и због чега Београд постао попут Казабланке, у шта се претворила Европска унија те на коју би страну свијета требало да се окрене српски народ у цјелини, како би опстао у овим турбулентним временима. 

ГЛАС: Како је уопште дошло до одлуке да на крају ипак промијените мишљење?

НЕСТОРОВИЋ: Ситуација је постала драматична, јер се Србија све више окретала Западу и НАТО савезу, питање отимања Косова поново је отворено, али су почели и све отворенији напади на Републику Српску. Појавила се једна група људи, истомишљеника, међу њима и моја маленкост, која је заузела став да се нешто мора урадити. Било и је много оних који су нам говорили како морамо искористити тај свој ауторитет и то што нас људи знају са малих екрана и друштвених мрежа. Говорили су нам да би било идиотски да не покушамо, јер би на тај начин, а помоћу нас, могао много боље чути и глас народа. Мени лично све ово не треба, јер сам одавно остварен и као професор и доктор, али и човек и свестан сам да ће ми политика само закомликовати досадашњи живот, те да нећу више имати толико слободног времена, као некада. Екипа која се окупила одлучила је да се политички ангажује како би овај покрет могао да буде битан елемент, односно релевантна снага, за две године, како бисмо могли да утичемо на доношење одређених одлука.

Међутим, онај одозго је хтео да ми и пре тога испливамо на површину и постанемо већ сада незаобилазна политичка снага. Много ми је драго због тога, јер то дато поверење можемо да искористимо како бисмо сачували српски народ. Сад ми није жао што сам ушао у политику.

Чак је и моја супруга која ми је говорила да сам луд што улазим у све то, у међувремену променила мишљење и пружила ми велику подршку.        

ГЛАС: Колико је у данашње вријеме битна саборност те зашто је нема у Србији па чак ни када је ријеч о оним кључним националним темама?

НЕСТОРОВИЋ: Срби су саборни народ и само слога Србина може спасити. То је чињеница. Историјска, али и ововременска, али стално против те наше саборности раде наши непријатељи са Запада, који увек покушавају да нас поделе. Политичка сцена у Србији је одавно под утицајем тих центара моћи, који формирају партије, медије, шире свој утицај преко разних невладиних организација. Иностране амбасаде покушавају кројити нашу унутрашњу и спољну политику. Зато смо ми и рекли да смо за суверенизацију Србије, да се она врати себи. Мислим да није тачно да се не можемо договорити о кључним стварима, а до тога ће доћи када иностране амбасаде престану да се мешају. Верујем да ће доћи до саборности код Срба и време је да почнемо да се уједињујемо.

ГЛАС: Који су према Вашем мишљењу највећи српски национални интереси на којима би требало инсистирати?

НЕСТОРОВИЋ: Косово је број један, зато што је оно наш највећи тест као нације. Ако напустимо Косово, напустили смо и сами себе, људе доле, историју, веру и традицију. Оно је више од територије и није претерано када се каже да је срце Србије. Ако одбранимо Косово, моћи ћемо да кренемо даље.

Ту је, наравно и Република Српска, која је успела да преживи у готово немогућим околностима. Србија мора да учини све политички да осигура њен даљи опстанак, јер је потпуно јасно да се на њу врше синхронизовани напади са Запада.

Трећа, веома битна ствар јесте Црна Гора у којој живи велики број Срба. Они су совијалним инжењерингом преведени у неке европејце или што је још горе у мрзитеље српства. Заборавља се да је то српска Спарта. 

То су неки највећи српски интереси који не могу бити остварени у садашњим околностима, уколико се не окренемо ка Истоку, прије свега према Русији. Она је битна за наш опстанак.   

ГЛАС: Поменули сте инострани фактор, колико је Београд данас уистину нека врста Казабланке?

НЕСТОРОВИЋ: (Смијех) То је баш добро поређење. Оно што је интересантно јесте то да је фокус тих разних иностраних служби стављен на Београд. Ако погледамо ко се све мува у Србији, видећемо да су они углавном стационирани на главни град. Доста сам путовао и нигде нисам наилазио на толики степен аутошовинизма и те прозападне идеологије. То се спроводи преко медија који су под њиховом контролом. Ради се о такозваним опозиционим телевизијама и порталима. То траје један дужи период што је створило једну аутошовинистичку елиту која на све остале гледа као на примитивце и идиоте. Они нас желе окренути ка деструктивном Западу, који нас је бомбардовао и сатанизовао, али убеђен сам да ће на крају да победи Србија. Момо Капор је својевремено рекао како се Срби у кризним временима увек окрећу шајкачи и све остале капе излазе из моде. Морамо се вратити нашим коренима.   

ГЛАС: Како коментаришете однос Брисела према Србији и њеном уласку у Европску унију те да ли је ишта од некадашњег суверенитета остало унутар ове заједнице?

НЕСТОРОВИЋ: ЕУ није ништа друго до пројекат поробљавања европских народа. Покушава се променити да се одлуке доносе консензусом. То је увод у класичну диктатуру. Сви заборављају да бриселску политику воде људи који нису изабрани вољом народа, већ диригованом од стране дубоке државе. Урсула фон дер Лајен и њој слични спроводе политику САД, односно агенду Свјетског економског форума. Ми не смемо дозволити да се и нама то деси. Додуше, треба знати и да Србија вероватно никада неће бити примљена у Европску унију, јер је непоуздана карика. Крајњи циљ је наше увлачење у НАТО, а ту пре свега мислим на Косово. То је суштина читаве приче. Крајње намере тих глобалиста недавно је открила немачка политичарка Аналена Бербок, која је рекла да Запад не може више да трпи тамну флеку на мапи Европе, мислећи ту на Србију, али и Републику Српску. 

ГЛАС: Као неко ко се у претходном периоду бавио медицином, како бисте оцијенили данашње здравље људи у Европи, а поготово оно ментално?

НЕСТОРОВИЋ: Јад и беда. Нема других речи. Страшно је шта су себи дозволили. То непрекидно и вишегодишње испирање мозга довело је до тога да је добар део људи упао у једно стање потпуног психичког растројства. Тај степен анксиозности и депресије је језив и то је зато што ти људи не виде сврху живота.

Убачени су у једну машину да само раде и троше новац, неме трећег, али сада имамо ситуацију да ни тог новца нема као некада и онда људи пуцају. Они ће се тешко извући из тог, јер је и биолошка виталност Европе веома мала. Ако томе додамо и мигрантски проблем, они су баш у великим проблемима и сами су криви због њих.   

ГЛАС: Колико је у данашње вријеме тешко бити слободоуман, ван оквира наметнутих окова и стандарда? Ово питам јер они који покушавају оспорити Ваш лик и дјело називају вас теоретичарем завјере.

НЕСТОРОВИЋ: Ми живимо у временима завере. Нема ту теорија. Мој пријатељ Бојан Димитријевић је једном приликом рекао за себе како он није теоретичар завере, него аналитичар истих. Све се у ствари своди на ограничавање људских слобода и права. То је један процес који тече, а врхунац је био у време пандемије “ковида”. У име здравља људи, тада се на разне начине ограничавало право на кретање и рад, али и другачије мишљење. Наравно, ту је и право избора. То су биле мере које нису биле усмерене на ограничавање ширења вируса, него за стварање једног својеврсног логора и рефлекса послушности код људи. Суштински гледано људима у западној Европи је данас тешко да буду слободни. Та слобода је сведена на најнижу могућу меру. Због тога, вероватно, сада имамо ситуацију да све више Француза и Немаца напушта своју земљу и одлазе да живе у Русију. Роџер Вотерс, члан групе “Пинк флојд”, недавно је рекао ко би и он могао повући један такав потез, јер му је досадила цензура која се спроводи широм западних слобода.    

Холивуд

ГЛАС: Да ли се можете сагласити са онима који кажу да је будућност свега што ће нам се десити или је већ било одавно снимљено у холивудским филмовима?

НЕСТОРОВИЋ: Холивуд је одувек имао две улоге. Прву да прикаже шта би се могло све десити у свету, а друга је, као у Орвелу, брисање историје. У ту сврху се снимају разни филмови. Примера ради, присетимо се серије “Чернобиљ”. Свима би требало бити јасно зашто је она снимљена и приказана. Много сам се бавио и проучавањем разних утопистичких романа и од аутора ми је најинтересантнији Орсон Велс. Он је у својим књигама пророчки описао све ово што нам се данас дешава. Прва књига коју би требало прочитати јесте “Отворена завера”, друга “Нови светски поредак”, а трећа “Светски мозак”. У овој последњој он описује у ствари Википедију. Написао је како ће у свету бити направљене огромне дигиталне библиотеке у којима ће бити “само одређене и пожељне књиге”.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана