Божидар Форца за "Глас": Свијет се налази у изузетно турбулентним и лудим временима

- Надам се да се ово пророчанство неће показати као тачно, иако је та граница све тања, јер се свет налази у изузетно турбулентним и лудим временима. Постоје неке незваничне информације како је одлука да Хамас изврши овај напад донесена на тајном састанку у Либану, на ком су наводно били и представници Ирана и Хезболаха. Како год било, да ли је то тачно или не, ради се о сулудом и самоубилачком потезу Хамаса. На крају ће то скупо коштати палестинске цивиле који живе у појасу Газе. Да се спрема жесток одговор, може се видети како из изјава израелских званичника, тако и америчких и британских. Овог пута треба очекивати велику одмазду. Неки кажу како је све намештено да нестане Газа, али много је то људи - истакао је Форца за “Глас Српске”, коментаришући сукоб Хамаса и Израела.

Сматра и да је овај нови сукоб на Блиском истоку потребно посматрати и у контексту свих геополитичких дешавања у свијету, а поготово арапском. Како каже, никако из вида не треба изгубити да је посљедњих мјесеци дошло до приближавања између Израела и одређених арапских земаља, што вјероватно није одговарало екстремистима и радикалним исламистичким групама, који су овим нападом хтјели то минирати.

Прочитајте и:

Рукометаши Србије и БиХ за "Глас": Напад Хамаса изненадио је све у Израелу

Палестинско-израелски сукоб је оружани сукоб на Блиском исоку који траје још од средине прошлог вијека и један је од најдужих сукоба на глобалном нивоу. Суботњи напад, војна операција названа “Потоп Ал Акса”, како су је представници Хамаса назвали у част најпознатијој јерусалимској џамији, догодио се само дан након 50. годишњице изненадног напада групе арапских држава са Египтом и Сиријом на челу 1973. године које су започеле такозвани Јом Кипурски рат.

Наоружани милитанти Хамаса током посљедње акције испалили су око 5.000 ракета на Израел, али и пробили зид, односно чврсту ограду која раздваја Газу и Израел на неколико мјеста и сукобили се са израелским снагама. Према званичним подацима, у овом сукобу до сада је убијено више од 2.500 људи и на хиљаде рањено на обје стране. Према подацима УНИЦЕФ-а, убијено је и на стотине израелске и палестинске дјеце, а више стотина их је повријеђено.

Како преносе медији, у Гази је до сада погинуло и седам новинара, а неколицина се води као нестали. Комисија Уједињених нација, која прати сукоб Израела и палестинског Хамаса, саопштила је да већ постоје докази о ратним злочинима које су починиле обје сукобљене стране, па чак и над цивилима.

Након што је прогласио ратно стање, Израел је јуче саопштио да је поново успоставио контролу над границом према појасу Газе, те да поставља мине на мјестима гдје су Хамасови милитанти срушили граничну баријеру за вријеме напада. На граници с Газом већ је распоређено и 35 батаљона, а израелски премијер Бењамин Нетанијаху је поручио да су ваздушни напади “само почетак” те да ће освета против Хамаса “одјекивати генерацијама”.

Израелска влада је одобрила позивање и додатних 60.000 резервиста, што значи да је укупан број регрутованих резервиста порастао на 360.000. Ово је највећа мобилизација у Израелу од Јом Кипурског рата 1973. године, када је позвано 400.000 резервиста, а тако велика мобилизација такође појачава спекулације да би Израел заиста могао ући у Газу. Израелски министар одбране Јоав Галан наредио је “потпуну опсаду” појаса Газе.

Портпарол Хамаса Абу Убаида запријетио је, међутим, да ће убијати израелске заробљенике за свако израелско бомбардовање цивилних објеката и преносити погубљење, али и да ће бити настављено бомбардовање израелских градова и важних инфраструктурних објеката.

Израелским родитељима због тога је већ савјетовано да уклоне друштвене медије с телефона своје дјеце прије него што милитанти Хамаса крену с очекиваним емитовањем видеа талаца отетих током викенда.

С друге стране, палестински цивили у страху су од освете, поручујући како немају гдје побјећи. Већина становника Газе тренутно нема начина да побјегне из опкољене енклаве, јер су сви прелази преко границе затворени, па и онај с Египтом, који је јуче бомбардован од стране израелске војске.

Питања која се намећу јесу зашто се Хамас одлучио за толико масован и бруталан напад извршен током викенда, и због чега се догодио управо тада? Поготово јер је јасно да палестински милитанти немају капацитета да испуне свој коначни циљ - уништење “Државе Израел” - али и да ће израелски одговор на овакву провокацију највјероватније бити бруталан. Неписано је правило да Палестинци у мање-више сваком окршају са Израелом извуку дебљи крај, а то ће се највјероватније догодити и овог пута. Према оцјенама појединих аналитичара, Израел је свјестан да у овим тренуцима више него икад ужива међународну подршку, те да ће га вјероватно искористити да уништи Хамас и поново окупира појас Газе. Друго питање, можда у овом тренутку и битније, јесте да ли ће се након упада у Газу у овај рат укључити и Хамасови савезници Иран и Хезболах. У том контексту потребно је посматрати и одлуку Вашингтона, односно Бијеле куће да одобри слање нападачке групе носача авиона “УСС Џералд Р. Форд” у Средоземно море као вид помоћи Израелу. Ради се о највећем носачу авиона, али и ратном броду икада направљеном. Предсједник Џо Бајден је поручио да неће дозволити никакво мијешање са стране и ширења овог рата.

Саудијска Арабија је саопштила да улаже све напоре са регионалним и међународним партнерима да спријечи ескалацију ситуације у Гази и сусједним областима.

Највећи затвор на свијету

Хамас је, иначе, палестинска исламистичка група која влада појасом Газе. Назив је арапска скраћеница за Исламски покрет отпора, који је формиран 1988. након почетка првог палестинског устанка или интифаде. Такође укључује војно крило, Бригаде Ал Касам. Хамас је власт у Гази преузео од Фатаха 2007. године, односно након побједе на изборима годину дана раније. Појас Газе је пак 41 километар дуга и 10 километара широка територија између Израела, Египта и Средоземног мора. Овдје живи око 2,3 милиона људи и једно је од најгушће насељених подручја на свијету. Послије арапско-израелског рата 1948 - 1949, који је услиједио након успостављања Државе Израел, Газом је управљао Египат. Окупирао га је Израел у Шестодневном рату 1967. године и враћен је Палестинцима тек 2005, када су се повукли посљедњи израелски војници и хиљаде јеврејских досељеника.
“Human Rights Watch” га је описао као “највећи затвор на отвореном на свијету”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.