Божидар Форца за "Глас Српске": Знали смо сваки наредни потез НАТО савеза

Каже ово за “Глас Српске” генерал-мајор у пензији и бивши начелник Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидар Форца, који се 24. марта 1999. године, када је отпочела НАТО војна акција на сламању и покоравању Југославије, односно Србије, налазио на мјесту шефа аналитичке групе предсједника Југославије Слободана Милошевића.

- Нажалост у то време није било никог ко би им се успротивио. Русија и Кина су биле немоћне и слабе, за разлику од данас - наводи Форца додајући како вјерује да НАТО никада неће одговарати за почињене злочине ни пред једним судом, јер САД то неће дозволити.

Истиче и да то што је у то вријеме обављао тако осјетљив посао још није у прилици да говори о неким стварима, јер се оне и даље воде као државна тајна, иако би, како је истакао, имао штошта рећи и открити.

- Били смо у изузетном неравноправном положају, јер се тада против нас дигло чак 13 НАТО земаља. Али успевали смо да нађемо начин да адекватно одговоримо за време читаве војне акције, која је трајала 78 дана. Могу слободно рећи да је тадашња војска СРЈ била озбиљан противник НАТО снагама. У 95 одсто случајева смо знали где ће и када ударити. Томе смо прилагођавали и своју војну тактику, правећи лажне положаје, али је и био принцип - удари па бежи. То смо више него успешно изводили, о чему говори и то да нисмо имали великих људских губитака, осим оних који су подведени као колатерална штета, како их је НАТО назвао - каже Форца.

Додаје да и сама чињеница да НАТО никад својом чизмом, за све вријеме трајања ове акције, није крочио на тло тадашње Југославије, односно Србије, говори да су они респектовали југословенску војску и страховали од евентуалног копненог обрачуна.

- Америка се добро опекла у Вијетнаму. Због тога су они на нама применили нови војни модел, концепт који подразумева бомбардовање свих кључних тачака, па и цивилних објеката, да би створили атмосферу беспомоћности и безнађа. Да униште морал и дух. НАТО је првобитно мислио да ће се цела акција завршити много раније, за месец дана. Како је време пролазило, и они су постајали све нервознији и безобзирнији. Употребљаване су чак и такозване паук и графитне бомбе па и оне са осиромашеним уранијум, а мете су све чешће били и сами цивили - каже Форца.

Додаје и да је, нажалост, НАТО готово све то вријеме имао и велику помоћ из Србије, односно Црне Горе. Наводи да су поједини политичари из опозиције, који су касније били дио ДОС-ове елите, помагали НАТО снагама, при томе тражећи да буде настављено са бомбардовањем, док Србија потпуно не клекне. Сматрали су, како каже, да ће тако лакше доћи на власт, што се касније и десило.

- Нећу говорити о именима, али се они могу препознати - поручио је на крају Форца.

Његов колега по униформи, пуковник у пензији Сретен Егерић, који је те 1999. године био командант граничног батаљона на државној граници према Албанији, каже да је и 25 година од НАТО бомбардовања СРЈ, тешко без емоција говорити, јер се, како је истакао, радило о класичној агресији. Како каже, тог 24. марта, када је отпочео масовни напад, био је само покушај да се заврши са игром која је започета много раније, са распадом СФРЈ.

- Радило се о бруталном обрачуну НАТО-а са једном малом земљом, што показује и број жртава међу цивилима. Нажалост још се не зна колико их је тачно погинуло од НАТО бомби. Неки незванични подаци говоре о чак 4.500 жртава, које су НАТО званичници називали колатералом. Такође, уништен је и велики број инфраструктурних објеката, који никако нису могли бити војне мете, као што су мостови, па и болнице и цркве - присјећа се Егерић.

Наводи и да никаква тајна није да су у овој агресији НАТО снага на СРЈ учествовале и регуларне копнене снаге сусједне Албаније, са пјешадијом, артиљеријом и тенковима. Радило се о редовним војним снагама ове земље, не рачунајући при томе разне добровољце и стране плаћенике и наравно терористичку војску Косова.

- Некада је било правило да када неко с друге стране, а на граници, окрене пушку према вама, то се класификовало као међудржавни инцидент. Они не само да су окренули оружје, већ су нас и напали из Албаније. Прва жртва у мојој јединици био је један младићи румунске националности. Али оно што ми је некако и данас остало највише урезано у сећање јесу очи тих младића, али и њихова одлучност да бране своју домовину. За све то време нико од њих ниједном није рекао: “Нећу и не могу”. Не могу се сетити имена једног десетара, који је једном приликом иступајући испред стоја, а крећући на задатак рекао: “Господине пуковниче, рачунајте да нећемо обрукати вашу бригаду, а ни војску и народ. Подсетио бих да су све то младићи од 19 до 21 године. Они су преко ноћи постали као да имају 30 или 40. А колико се радило о храбрим момцима говори и епска битка на Кошарама, против бројчано далеко надмоћнијег противника - нагласио је Егерић.

Према његовим ријечима и поред те огромне НАТО силе одбрана СРЈ је била више него успјешна, а о чему, како каже, говори и да су према званичним подацима оборена два НАТО авиона, а од којих је један био и и фамозни - невидљиви Ф117, до тада понос војске САД.

- Други авион је био Ф16, а у њему је летео амерички официр, који је данас, ако се не варам, командант ратног ваздухопловства САД. Према незваничним подацима погођено је и оштећено чак 60 ваздухоплова - рекао је Егерић.

- Подсетио бих и да су негде 30. марта од стране војске ухваћена и заробљена три НАТО извиђача, односно америчка војника, која су “хамером” из Македоније упала на КиМ. Заробили су их припадници резервног састава, а не неке специјалне јединице војске Југославије. То је изазвало велики шок код америчких војних стратега - навео је Егерић, додајући да се никада не смије заборавити на тих 78 дана, а поготово јер је тадашња СРЈ послужила и као експеримент за тестирање забрањених касетних и бомби са осиромашеним уранијумом.

Црна статистика

НАТО је своју војну акцију, агресију на СРЈ започео 24. марта 1999. у 19.45, а прве бомбе пале су на Косово и Метохију, затим на Београд, Ниш, Нови Сад, Лесковац, Подгорицу, Сомбор, Суботицу и Херцег Нови. Ваздушни напади су без прекида трајали 78 дана, а током тог периода тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Причињена штета је процијењена на око 30 милијарди долара. Коначан број жртава ни до данас није познат, а процјене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих, од чега 126 дјеце. Било је и око 5.000 рањених. Иначе током ове операције извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. Напади су прекинути 10. јуна, након потписивања споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. НАТО је касније признао да је бацио двије тоне муниције са осиромашеним уранијумом на југ Србије, а 13 тона на Косово и Метохију, иако неки подаци говоре да се ради о чак 35 тона. За 11 седмица бомбардовања СРЈ лансирано је 1.300 крстарећих ракета те изручено 37.000 касетних бомби, од којих је погинуло око 200, а рањено више стотина лица.

Бинел

Бивши француски мајор Пјер-Анри Бинел у вријеме док је обављао дужност шефа кабинета француског представника при НАТО-у, дао је генералу Војске СРЈ Јовану Милановићу план могућих НАТО циљева у Србији, покушавајући да спријечи бомбардовање. По откривању Бинелових активности, суд у Паризу га је прво због шпијунаже ражаловао, а онда и осудио на пет година затвора, од чега три условно. Из ћелије је, са скраћеном казном, изашао 2002. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.