Божидар Форца, генерал-мајор у пензији, за “Глас”: Вашингтон окреће цијели Балтик на Русију

Вељко Зељковић
Божидар Форца, генерал-мајор у пензији, за “Глас”: Вашингтон окреће цијели Балтик на Русију

Испред сједишта НАТО-а у Бриселу завијорила се још једна застава, Финска је постала нова чланица овог војног савеза, и то у најбржем процесу пријема до сада.

Према ријечима генерал-мајора у пензији и бившег начелника Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидара Форце, њен улазак у овај војни савез радикално мијења безбједносну слику балтичког региона и Арктика, али и додатно усложњава ионако већ компликоване односе између Москве и Вашингтона.

- Да се ствара нови светски поредак, већ свима је јасно, али из последњих дешавања видљиво је и да Вашингтон на европским просторима ствара једну нову мини-војну коалицију, коју чине Пољска, балтичке земље и сада Финска. Наравно, ту је и Румунија, која је центар НАТО снага према истоку. Финска је одлучила да ускочи у воз оног за ког у овом тренутку сматра да је јачи, што ће сигурно из корена променити безбедносну конфигурацију тог геополитичког простора. Не треба заборавити да Финска има јачу артиљерију и од Француске. Значи, ради се о новом и моћном америчком војном савезнику на том левом крилу НАТО савеза према Русији - каже Форца у интервјуу за “Глас Српске” анализирајући посљедње стратешке потезе НАТО-а у Европи.

ГЛАС: Колико ово може имати везе и са неким будућим ратом који би се могао водити око природних ресурса на Арктику?

ФОРЦА: Мислим да је само питање времена када ће на тим просторима доћи до новог сукоба. Та трка у вези са природним ресурсима траје већ једно извесно време. Русија је у овом тренутку у најповољнијем положају што се тиче евентуалног запоседања тих простора, који се налазе у међународним водама. Када је у питању НАТО, Велика Британија је та која највише ради на том супротстављању Русији, да овлада тим просторима. Финска у тој причи је једна од карика, али не и она пресудна. 

ГЛАС: Какав одговор Русије очекујете када је у питању пријем Финске у НАТО, да ли у том свјетлу можемо посматрати и слање нуклеарног оружја Бјелорусији?

ФОРЦА: Русија је послала своје моћно оружје у Белорусију као одговор на мобилизацију великих војних снага у Пољској. Није немогуће да Пољска у неком тренутку, када добије зелено светло из Вашингтона, и војно интервенише у Украјини или да нападне Белорусију. Све опције су на столу. Због тога се претпоставља да ће Кремљ расформирати добар део јединица из унутрашњости и послати на своје границе. Наравно, ту ће битну улогу добити и руска балтичка флота, која ће сада сигурно више бити окренута ка Финској.  

ГЛАС: Да ли због тога Америка од Пољске прави новог војног и економског лидера Европе?

ФОРЦА: То је процес који траје већ једно време, од изласка Велике Британије из Европске уније. Значи, прави се једна нова војна сила на европским просторима која је, поред тога што представља прву песницу према Русији, и једна врста контратега у односу на Немачку унутар Европске уније.

ГЛАС: Очекујете ли да Турска и Мађарска спусте гард и омогуће и Шведској улазак у НАТО?

ФОРЦА: Глас Мађарске није толико битан. Они у последње време, да тако кажем, више калкулишу због остваривања одређених бенефита, али на крају увек спуштају гард. Када је у питању Турска, мислим да ће они бити доследнији у својим захтевима, а који се тичу пријема Шведске у НАТО. Верујем да ће Вашингтон притиснути Анкару, нудећи им одређене уступке, који би могли доћи и од стране Европске уније. Мислим да ће се на крају створити услови и да Шведска постане нова чланица овог војног савеза до краја ове године. 

ГЛАС: Генерални секретар НАТО-а у неколико наврата је истакао како су у фокусу ове војне организације Грузија, Молдавија и БиХ. Очекујете ли да се појачају притисци на власти у Српској?

ФОРЦА: Ако погледамо НАТО документе из прошле године, у њима је БиХ означена као приоритет број један. Зато ће они и појачати своје притиске, пре свега на руководство Републике Српске. Присетимо се само недавне изјаве америчког државног секретара Ентонија Блинкена у којој је Милорада Додика упоредио са Владимиром Путином. Из овог се најбоље може видети како Вашингтон доживљава Републику Српску, али и како ће се односити према њој убудуће.

ГЛАС: Да ли је уопште у данашње вријеме могуће бити војно неутралан?

ФОРЦА: Тешко, готово немогуће. Тренутно су то, бар на папиру, само Аустрија и Швајцарска. На папиру, јер оне то одавно нису. И оно што данас видимо јесте да се маше разним топузима изнад глава оних који не желе у НАТО. То најбоље можемо видети на овим нашим просторима. Прави се једна нова гвоздена завеса према Русији, и НАТО, који је одавно престао да буде одбрамбени савез, сигурно неће дозволити да остану нека црне рупе иза ње. И можете ви на сав глас говорити како желите бити војно неутрални, то вам моћне силе неће дозволити.  

ГЛАС: Ширење НАТО-а према истоку било је један од главних разлога за избијање рата у Украјини. Колико западне земље уопште озбиљно схватају упозорења руског предсједника Владимира Путина?

ФОРЦА: Бојим се да они Путина олако схватају и настављају да играју своју игру - одбране униполарног света. Америка је толико зајашила, да не мисли стати и сићи с леђа света. То, уосталом, можемо видети и на просторима Индо-Пацифика, где се Кина покушава зауздати. Због тога је направљена једна мини-копија НАТО савеза на тим просторима. Ради се о војном савезу АУКУС који, поред САД, чине и Велика Британија и Аустралија.

Улога Кине кључна

ГЛАС: Може ли се наслутити крај рата у Украјини?

ФОРЦА: Прво су рекли: “Не дамо тенкове Украјини”, па су то на крају ипак урадили. Исто и са авионима. Али све то што су до сада дали је права мизерија. Верујем да постоје велике шансе да се овај рат војно заврши током ове године. Да би до тога дошло, Украјина мора да оствари неки војни успех на терену како би се задовољила домаћа и инострана јавност. Мислим да би Кина у тим неким мировним преговорима имала кључну улогу. У том контексту треба посматрати и посету европских званичника Пекингу, а када дође до тога да то, рецимо, уради и амерички председник или државни секретар Ентони Блинкен, знаћемо да се нешто кува.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана