Бошњачки политичари поново сметња процесуирању злочинаца: Игра на карту времена

Истакао је то за “Глас Српске” директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, након што је министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић поново, на посљедњој сједници Савјета министара, “оборила” одлуку о формирању надзорног тијела за праћење спровођења те стратегије.

БиХ је 2008. усвојила Стратегију за рад на предметима ратних злочина која је предвиђала да се на нивоу БиХ процесуирају најсложенији предмети у року од седам година, а сви остали да буду пребачени на ентитетски ниво и завршени до 2023. године. Рок од седам година је истекао крајем 2015, а нису били завршени најсложенији предмети, због чега се кренуло у преговоре, који су, уз посредство ЕУ, окончани усвајањем ревидираног документа у септембру 2020, након двогодишње блокаде Бошњака у Савјету министара.

Тада је усаглашено да ће, између осталог, Министарство правде БиХ, у року од 30 дана, Савјету доставити приједлог одлуке о формирању надзорног тијела, али упркос бројним покушајима до тога још није дошло.

Нови рок за рјешавање најтежих, као и већине предмета ратних злочина је, и према ревидираној стратегији 2023. година, а Којић је јуче за “Глас Српске” казао да је потпуно јасно да Турковићева и та гарнитура бошњачких министара не желе надзорно тијело.

- Проток времена им је главни адут. Једноставно желе да рокови сами од себе истекну и без надзора над имплементацијом стратегије. Тиме шаљу свима јасну поруку да не желе да се по питању предмета ратних злочина задовољи правда, нити успостави владавина права. Иза тога се крије жеља да се, на основу немогућности санкционисања кадрова унутар правосуђа на нивоу БиХ, што је дефинисано као један од стратешких циљева, не успостави ово тијело које може да тражи санкционисање тих случајева, а они се дешавају код њихових ратних судија и тужилаца који су, нажалост, још на функцијама -  истакао је Којић, који је и један од предложених чланова надзорног тијела, али и то је са бошњачке стране оспоравано.

Реаговао је и на поједине изјаве да је могуће испуњавати циљеве из стратегије и без надзорног тијела.

- Ако је то тако, ако оно није од стратешког интереса, зашто су Бошњаци онда против формирања. Истина је да јесте, јер прати имплементацију стратегије и предлаже мјере, а једна је и кажњавање оних који не раде по правилима струке. Ко сада може да покрене то питање? Нико, осим надзорног тијела и зато га не желе - рекао је Којић и додао да би на све ово требало да реагује и међународна заједница, односно ЕУ, која је дио ове приче. 

У надзорном тијелу би требало да буде шест представника са свих нивоа власти, укључујући Брчко дистрикт, исто толико замјенских чланова, те два члана без права гласа - из Тужилаштва и Суда БиХ. За предсједавајућег је предложен предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ Халил Лагумџија, а у име Српске, уз Којића, дио тима је и Виктор Нуждић, такође из Републичког центра. Предвиђено је да се чланови састају једном мјесечно, а о овоме би требало да буде ријечи и на наредној сједници Савјета министара.

Став тужиоца

Главни тужилац Тужилаштва БиХ Миланко Кајганић је прошле седмице, непосредно након именовања на ту позицију, одговарајући на питање зашто након толико година од завршетка рата нису процесуирани сви одговорни за ратне злочине, за “Глас” рекао да вјероватно, како ствари стоје, ни неће.

- Трећина предмета односи се на лица која су тренутно недоступна нашим органима гоњења. Објективно, отежавајуће је и то што је од завршетка рата прошло 27 година, те је тешко обезбиједити доказе. Да се у ранијем времену имало више капацитета, можда се могло и урадити више, али потрудићемо се да у цјелости спроведемо Ревидирану стратегију за процесуирање ратних злочина - рекао је Кајганић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.