Борба за фотеље није заобишла ни организације проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата: Сваки избор заврши на суду

Дарко Момић
Борба за фотеље није заобишла ни организације проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата: Сваки избор заврши на суду

БАЊАЛУКА - У свим значајнијим организацијама у Републици Српској проистеклим из Одбрамбено-отаџбинског рата воде се сукоби за челну функцију у којима супротстављене стране износе бројне оптужбе на рачун својих “противника”.

Први сукоб настао је у Савезу логораша Републике Српске још у септембру 2019. године, када је биран насљедник дугогодишњег предсједника овог удружења Бранислава Дукића. За предсједника Савеза логораша изабран је Анђелко Носовић, али његов противкандидат Ане Михајлов до данас оспорава изборну скупштину. Суд је прије неколико мјесеци донио првостепену пресуду у корист Носовића на коју је противничка страна уложила жалбу, тако да се пред судом тражи одговор на питање ко је правоснажно предсједник Савеза логораша РС.

- Савез логораша РС нормално функционише. Имамо информације да су на првостепене одлуке суда уложене жалбе, али не бавимо се тиме, већ редовним активностима Савеза - каже Носовић.

И у Републичкој организацији породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила траје борба за челну функцију. Трвења су почела такође  у септембру 2019. неколико дана након сукоба у Савезу логораша, када је умјесто дугогодишњег и данас покојног предсједника Недељка Митровића за предсједника изабран његов дотадашњи замјеник Вељко Лазић. Дио чланова скупштине жалио се на ту одлуку, али судови су пресудили у Лазићеву корист. Међутим, сукоби тиме нису престали, а кулминирали су недавно на ванредној скупштини на којој је за новог предсједника изабран син погинулог борца ВРС из Пелагићева Данијел Стакић.

Међутим, Вељко Лазић оспорава резултате и најављује жалбу суду на избор свог насљедника.

- Имамо укупно 32 локалне организације, од којих свака има по два делегата, то значи да је укупно 64 делегата. За избор су потребна 33 гласа, а Стакић је имао 32, што аутоматски значи да није прошао - рекао је Лазић.

Стакић је одговорио да су делегати и скупштина рекли своје, тако да је све даље, како је истакао, незахвално коментарисати.

Сукоб није заобишао ни Организацију старјешина ВРС у којој је послије смрти генерала Милована Милутиновића одржана изборна скупштина. На тој скупштини за новог предсједника изабран је дотадашњи замјеник Слободан Жупљанин, али поједини бивши официри ВРС сматрају да је та скупштина нелегална. Посљедњи који је јавно негодовао је бивши премијер Српске Владимир Лукић који је поручио да су ову организацију формирале старјешине од својих скромних пензија и без ичије помоћи.

- Питам се, ко је тај ко им смије, зарад личног интереса, реметити рад у организацији служећи се и недозвољеним средствима - поручио је Лукић.

И Борачку организацију РС, која је најмасовнија и најутицајнија организација која заступа права демобилисаних бораца у посљедње вријеме, су потресали сукоби. Све је почело у мају када је на ванредној Скупштини БОРС-а група незадовољних делегата затражила смјену руководства организације на челу са генералом Миломиром Савчићем. Дебљи крај у том сукобу извукао је предсједник Предсједништва БОРС-а Горан Рогић који је прије десет дана смијењен са те функције.

Бивши предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић каже да је разочаран тиме што су у свим организацијама у првом плану фотеље.

- Повукао сам се потпуно са те јавне сцене и вријеме проводим углавном на викендици, али није ми нимало драго када видим да се у врху Савеза логораша, БОРС-а и других организација води борба за фотеље. Све те организације у моје вријеме су биле окупљене у Српски покрет невладиних асоцијација (СПОНА) и заједно су заступале и интересе категорија које представљају и браниле Републику Српску. Жао ми је што не видим да је и сада тако - каже Дукић.

Посланик Уједињене Српске и предсједник Одбора за борачко-инвалидску заштиту Народне скупштине РС Маринко Драгишић каже да није добро то што се појављује све више организација које се представљају као ексклузивни заштитници борачких категорија.

- Формирањем све више организације показује се неслога и губи снага за рјешавање проблема борачких категорија. Расцјепкани и разједињени имају много мањи утицај у рјешавању проблема оних у чије име наступају, али и у заштити интереса РС - каже Драгишић.

Смјена и притвор

Интересантно је да је истог дана када је Предсједништво БОРС-а разријешило дужности свог предсједника Горана Рогића, Тужилаштво БиХ затражило да предсједнику БОРС-а, генералу Миломиру Савчићу буде одређен притвор.

- Статут БОРС-а каже да предсједника, у случају да је спријечен да обавља дужност, мијења предсједник Предсједништва. Пошто је Савчићу одређен притвор, а Рогић разријешен дужности, БОРС је могао да западне у правни вакуум и блокаду. Могуће је да је то некоме био циљ, али на срећу, то је превазиђено, јер је замјеник предсједника Предсједништва БОРС-а Александар Савић овлашћен да заступа БОРС - објашњава наш извор из врха ове организације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана