Бојана Кондић Панић, амбасадорка у Француској, за “Глас Српске”: Изазов је бити дипломата земље попут БиХ

Рекла је то за “Глас Српске” амбасадорка БиХ у Француској Бојана Кондић Панић, наводећи да је дипломатија одувијек била њена сфера интересовања. 

- Када сам изабрана од стране Амбасаде Француске да представљам БиХ приликом предсједавања те земље Европском унијом 2008. године већ тада  сам имала прилику да учествујем у радним састанцима у Министарству иностраних послова Француске, Европском парламенту у Стразбуру.... Такође, усавршавање француског језика током студирања међународне економије допринијело је да прилично брзо и лако уђем у изузетно динамичне дипломатске активности у Паризу - рекла је Кондић Панић.

ГЛАС: Да ли је Амбасада коначно добила службено возило, јер сте раније говорили да Вам недостатак аутомобила представља огромну препреку у обављању дипломатских активности? 

КОНДИЋ ПАНИЋ: Добили смо возило прије неколико дана и то након десетине захтјева упућених Министарству иностраних послова БиХ прошле године. У самој процедури набавке возила затекла ме ситуација несређених административних питања, односно чињеница да за све ове године постојања Амбасаде БиХ у Паризу, као дипломатско-конзуларног представништва, иста није имала регистарски број односно није била регистрована при француским институцијама.

ГЛАС: Амбасадорка сте БиХ у Француској око годину и по, шта је обиљежило Ваш досадашњи рад у тој земљи?

КОНДИЋ ПАНИЋ: Иза мене је динамичан период. Свакодневни састанци с представницима законодавне и извршне власти у Француској, представницима Министарства спољних послова, посланицима у Народној скупштини, сенаторима. Остварени контакти с различитим предузећима, привредним коморама регија односно градова Париза, Нице, Поатијеа и Лиона, као и представницима Асоцијације француских привредника. Договорене су и конкретне сарадње између предузећа и узајамне привредне мисије те тиме створен потенцијал будуће сарадње. У низу успостављених сарадњи јесте и она с глобалном асоцијацијом “Њомен'с форум”, која ће на овогодишњем самиту у Паризу бити отворена и за учеснице из БиХ.

ГЛАС: Какви су, иначе, односи БиХ и Француске?

КОНДИЋ ПАНИЋ: Билатерални односи двије земље су традиционално добри, без отворених питања, али са значајним простором за унапређење у свим областима, почевши од политичке, економске, културно-образовне, као и сарадње у оквиру међународних организација. БиХ је једина земља на Балкану која није потписала споразум са Француском развојном агенцијом - АФД, која је своје дјеловање започела у пет земаља региона. Потписивање овог споразума омогућило би интензивирање сарадње између двије земље и подршку у процесима реформи и реализацији друштвено-корисних пројеката, као и подршку малим и средњим предузећима. 

ГЛАС: Дипломате из реда српског народа у “својим” амбасадама одбијају обиљежавање датума, попут 1. марта, о којима нема сагласности у БиХ. Успијевате ли и на који начин то објаснити француским званичницима? Да ли разумију односе унутар БиХ?

КОНДИЋ ПАНИЋ: Француски менталитет краси флексибилнији приступ посматрању ствари, с већом дозом разумијевања. У свим разговорима инсистирала сам на важности поштовања Дејтонског споразума, који је БиХ успоставио као заједницу два ентитета и три равноправна конститутивна народа - као јединог могућег оквира за функционисање и постојање БиХ као сложене државне заједнице. Разговори са француским званичницима били су прилика за представљање реалније слике тренутних политичких дешавања у БиХ и преношење ставова из Републике Српске, који су се у претходних седам година, у Француској, слабије чули. Одговор који сам најчешће чула било је разумијевање комплексности државне заједнице у којој живимо и с тим у вези значај уважавања ставова које сам износила.

ГЛАС: Како Французи гледају на Србе, шта мисле о нашем народу имајући у виду историјске пријатељске везе?

КОНДИЋ ПАНИЋ: У Француској живи око 120.000 Срба, углавном у регионима Париз, Лион, Гренобл, Белфорт, Милуз и Стразбур. Французи који познају историјске чињенице веома цијене Србе и њихов допринос успостављању мира у Европи на почетку двадесетог вијека, сјећајући се пријатељских и савезничких односа током Првог и Другог свјетског рата. Управо на тим, раније успостављеним позитивним везама можемо тражити простор за унапређење сарадње на свим пољима.

ГЛАС: Шта Република Српска може научити од Француске и њеног народа који посвећено чува свој језик?

КОНДИЋ ПАНИЋ: Француска је примјер земље која врло успјешно брине о својим културно-историјским споменицима, његујући истовремено и нематеријалну културну баштину, очување језика и традиције. На тај начин нам показују да требамо бити поносни на своју историју, културу, али и да чувамо природна богатства, као велики потенцијал развоја. Познато је да су нација која је веома поносна на свој језик као један од стубова националног идентитета и континуитета сваког народа, а управо на овом примјеру, његовање српског језика сигурно може допринијети афирмацији културе и очувању идентитета у савременим условима и глобализацији.

ГЛАС: Амбасада БиХ у Француској уједно је и стално представништво земље при УНЕСКО. Шта је актуелно на том пољу?

КОНДИЋ ПАНИЋ: БиХ обилује бројним градитељским, природним, материјалним и нематеријалним добрима која сигурно заслужују мјесто на Листи свјетске баштине УНЕСКО и постоји неколико добара за која се очекује упис на листу. Такође, Међународни комитет за очување нематеријалног културног насљеђа уписао је у децембру прошле године на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа традицију узгајања коња липицанера у БиХ. Ријеч је о липицанерима са ергеле “Вучијак” у Прњавору. Допринос овог уписа значајан је и као полазиште за јачање сарадње на даљим активностима између земаља. Сматрам да је најбољи пут за унапређење односа двије земље управо путем сарадње у области образовања и културе.

ГЛАС: Има ли простора за сарадњу и у другим областима?

КОНДИЋ ПАНИЋ: Једна од првих активности које сам предузела била је успостављање сарадње Медицинског факултета у Бањалуци и Медицинског факултета Универзитета Парис Сацлаџ. Поред тога, радим на реализацији повезивања музичких школа и креирања могућности за представљање наших младих музичара у Француској. Иницирала сам сарадњу туристичких организација Ст. Тропез, Ст. Максима и Нице с Туристичком организацијом Републике Српске. Осим тога, у преговорима смо за потписивање више меморандума о сарадњи између Националног института за јавну службу (ИНСП) и Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Српске, као и Министарства за енергетску транзицију Француске и Министарства енергетике и рударства РС. У сарадњи са Француском асоцијацијом привредника (МЕДЕФ) припремамо привредне мисије са циљем повезивања предузећа и представљања потенцијала БиХ и Српске у Француској.

Протести

ГЛАС: Како гледате на протесте због пензијске реформе? Ужасне слике стижу с улица Француске, каква је тренутна ситуација?

КОНДИЋ ПАНИЋ: Пензиона реформа и стуб предизборног програма предсједника Емануела Макрона, остаје осјетљиво политичко питање. Уставни савјет треба одлучивати о усвојеном тексту пензионе реформе, али тешко је вјеровати да ће донијети одлуку која би ишла у прилог противницима реформе. Са друге стране, готово да нема сегмента живота у којем се не осјете посљедице штрајкова, од отежаног функционисања јавног превоза, блокаде саобраћајница, несташице горива, великог броја отказаних летова. Присутан је све већи степен насиља од стране демонстраната, али и полиције. Међутим, Макрон је одлучан да спроведе пензиону реформу, а стратегија француске владе, у овом тренутку, је да сачека да се демонстрације смире, надајући се да ће се противници уморити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.