Бојан Б. Димитријевић, историчар, за „Глас Српске“: ВРС има достојно мјесто у историји српског народа

Сматра ово доктор историјских наука и научни савјетник у Институту за савремену историју из Београда Бојан Б. Димитријевић, аутор монографије Војска Републике Српске у рату 1992 - 1995: “Војска брза као вјетар”, коју ће вечерас представити у Бањалуци.

- Осетио сам потребу да напишем ову монографију посвећену Војсци Републике Српске и тежњи српског народа да има своју државу. Скупљајући материјал за биографију генерала Ратка Младића схватио сам да нема књиге која обухвата читаву историју ВРС те сам осетио потребу да то урадим, јер сам знао да ако то не уради неки српски историчар, нико други неће са добром намером - каже у интервјуу за “Глас Српске” Димитријевић.

ГЛАС: Како је уопште настао назив момографије?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: После успешно изведене операције “Лукавац 93” на Трнову, јула 1993. године, председник Републике Српске Радован Караџић рекао је: “То је заслуга ове војске, која је брза као вјетар”. То ми се много допало.

ГЛАС: Док сте припремали ову књигу, да ли сте наишли на нешто што је на Вас оставило посебан утисак?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Имао сам прилику да се сретнем и разговарам са многим људима из Војске Републике Српске. И те њихове приче и сведочења о неким ратним дешавањима на мене су оставиле највећи утисак. Мислим да сам за потребе ове монографије интервјуисао више од 50 људи. И свако од тих сведочења је било драматично и потресно.

ГЛАС. У појединим западним државама у протеклом периоду је са одређених документа, а која се односе на ратна дешавања на простору БиХ, скинута ознака тајности. Да ли то може промијенити досадашњу наметнуту слику о Србима?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Српски народ је свесно демонизован. И ми се с том неправдом деценијама боримо. Знамо шта је истина. Сматрам да је отварање ових архива значајно, јер управо ова документа откривају оно што ми годинама причамо. Верујем да ће након овог добар део међународне заједнице, који је до сада био ненаклоњен нама, сада ипак имати нешто другачији приступ. Нажалост, биће тешко у остатку света променити ту једну накарадну слику рата у БиХ, коју је креирао Хашки трибунал својим исконструисаним судским пресудама. До промена може доћи једино уколико се драматично промене неки односи у свету и када поједини западни политички актери не буду више одлучивали. У међувремену, српски историчари треба да раде, јер, чини ми се да већ доста каснимо за хрватском историографијом, а богами и за бошњачком, која је доста агресивна.

ГЛАС : Република Српска се налази под све већим притисцима. На удару се нашла и њена имовина, а Кристијан Шмит, кога Република Српска не признаје као високог представника, преузео је на себе улогу законодавца, иако на то нема право. Како да се Српска избори са свим овим недаћама?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Мислим да оно што ради председник Милорад Додик једини начин да се избори са свим тим притисцима. Ту пре свега мислим на одлучан приступ да се Уставом загарантована права Републике Српске не могу више деградирати и одузимати, а која су установљена Дејтонским мировним споразумом. Та права се морају бранити по сваку цену.

И то треба да раде све српске партије, без обзира на то да ли налазе у власти или не. Република Српска, за разлику од неког ранијег периода сада има и много пријатеља у свету, који схватају нове геополитичке процесе. Борба за очување Републике Српске је тешка, али треба истрајати.

Од тих разних међународних дипломата са Запада не треба очекивати ништа добро. Њиховим одлукама треба адекватно политички парирати. На то обавезује и 30.000 људи који су своје животе дали и уградили у темеље Републике Српске.

ГЛАС: Како гледате на покушаје да се укине и оспори 9. јануар, Дан Републике Српске?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Прослава овог датума даје осећај државности, који у Сарајеву и на Западу желе сузбити. Противници постојања Српске хтели би да то сведу на неку фолклорно-културну приредбу. Њима смета и тај пркос који показује српски народ у заштити својих права и јако национално јединство које се тада манифестује.

ГЛАС: Колико све оно што се тренутно дешава на глобалној сцени иде, или не иде, на руку Републици Српској?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Генерално гледајући, све ово што се дешава не иде на руку српском народу, јер је рат у Европи. Не треба заборавити ни да се налазимо у окружењу НАТО држава. Зато сматрам да Србија, али и Република Српска, морају у овом рату истока и запада остати неопредељене. То је једини спас, док се не промене одређени геополитички односи у свету. Мудром политиком треба избегавати привлачење пажње ненаклоњеног запада, уз одржавање добрих веза са Русијом и другим пријатељским земљама. 

ГЛАС: Како гледате на улогу Њемачке у овим процесима, јер је већина високих представника била германског поријекла?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: У последњих двадесетак година утицај Немачке на овим просторима је доста порастао, како се Америка нешто дистанцирала. Берлин данас покушава спровести своје геополитчке интересе на просторима западног Балкана. У фокусу им је Косово и БиХ, односно Република Српска.

Њима је увек сметао јак српски фактор на Балкану и све су радили како би га сузбили. И тај њихов притисак ће бити све већи, јер је то и део њихових вековних планова. Са тим ћемо морати да живимо, односно да нађемо начина да све то амортизујемо.

Подаништво

ГЛАС: Недавно је један од медија у ФБиХ за личност године изабрао америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија. Да ли се овај чин може назвати поданичким.

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Они на овај начин желе да “појачају” наводно пријатељство са САД и стекну симпатије у Вашингтону. Али, они заборављају да то америчко пријатељство врло скупо коштало неке земље. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.