Блокаде омча око врата цијеле БиХ
САРАЈЕВО - Због неразумних блокада појединих великих енергетских пројеката у Српској, које и даље трају од стране појединих бошњачких политичара, “на леду” се налази око 700 милиона вриједних инвестиција, које би дугорочно гледано омогућиле запошљавање на хиљаде људи, али и енергетску независност БиХ те раст привредних активности, па самим тим и плата у реалном сектору.
Указује на ово декан Економског факултета у Бањалуци Миленко Крајишник, наводећи како се нада да ће коначно у БиХ превладати разум, не јефтини популизам од стране појединих политичких партија из ФБиХ, које и даље настоје да оспоре пројекте градње ХЕ “Бук Бијела” и гасовода кроз Српску.
- Док земље у Европи и окружењу вапе за инвестицијама, како би одржале какав-такав привредни раст, ми од свега правимо баук. Ти који се противе градњи ових енергетских пројеката заборављају да земља не може “живјети” без инвестиција. Оне су посебно важне за мале и отворене економије, каква је и наша. Ако погледамо и све ово што се данас дешава на глобалној сцени, када и оне далеко моћније и развијеније земље дрма економска и енергетска криза, овакве и сличне инвестиције постају изузетно важне за будућност сваке земље. Без њих нам нема спаса - истакао је за “Глас Српске” Крајишник.
Како је појаснио садашњи ниво инвестиција креће се око 17 одсто БДП, што је недовољно да би оне могле утицати на економски раст БиХ и ублажавање посљедица актуелне енергетске и економске кризе, које ће сигурно потрајати и у наредном периоду.
- Да би све ово безболно превазишли, ниво инвестиција требало би да буде бар око 25 одсто БДП. С поменутим енергетским пројектима то би и могли постићи. Они који их коче, требало би да знају да без инвестиција нема реалног и одрживог развоја, ни неког значајнијег раста плата и животног стандарда у БиХ - навео је Крајишник и додао како се нада да ће коначно превладати разум, не политиканство.
Вриједност пројекта градње ХЕ “Бук Бијела” и гасовода кроз Српску износи отприлике колико и директна страна улагања у БиХ у првих девет мјесеци прошле године, која су, узгред речено, била мања за 26 одсто у односу на 2021. годину.
Сага око градње ХЕ “Бук Бијела” траје око двије године, радови су блокирани одмах након што је постављен камен-темељац за хидроелектрану вриједну око 450 милиона марака и снаге 93 мегавата. Оно што је интересантно јесте да овај пројекат није био споран када су интересовање за њега својевремено показале поједине њемачке, грчке и израелске компаније, али јесте када је Српска одлучила да заједно са Србијом гради овај објекат.
Слична је прича и када је у питању градња гасовода кроз Српску вриједног, према ранијем процјенама, око 250 милиона марака. Ова свота вјероватно ће бити и већа јер је планирана и градња неколико енергана-топлана на гас. Уколико се и у ФБиХ реализује пројекат градње транс-јадранског гасовода, вриједног око 200 милиона марака, БиХ би на овај начин обезбиједила диверзификацију, односно и други канал с којим би се могла снабдијевати гасом.
Ова прича, има и своју другу димензију која се односи на захтјеве ЕУ да БиХ у већој мјери пређе на обновљиве изворе енергије, што је и један од услова на европском путу, јер се готово двије трећине струје добија из термоелектрана.
Планови
Према стратегији Српске за период 2023‐2025. планирана је реализација пројекта градње хидроенергетског система “Горња Дрина” вриједног 568 милиона марака и ХЕ на ријеци Бистрици, чија је укупна вриједност 287,5 милиона марака. У наредне три године улагаће се и започети пројекат изградње ХЕ “Дабар” чија укупна вриједност износи 661 милион марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
