Блерова копија на челу Британије

Сматрају ово политички аналитичари коментаришући прве резултате избора који указују да су лабуристи освојили 410 мјеста од укупно 650 у Доњем дому парламента, чиме је окончана 14-годишња владавина конзервативаца. Наводе и да лабуристи, када је у питању британска спољна политика, неће готово ништа мијењати те да ће и даље у фокусу бити питање западнобалканских земаља. То, како кажу, подразумијева наставак борбе против наводно негативног руског малигног утицаја на овим просторима, форсирање приче о независности Косова и Метохије те стварање нових полуга за рушење Дејтонског мировног споразума у БиХ. Указују и да Бањалука и Београд не могу ту ништа промијенити, јер је један такав наратив у британској спољној полици деценијама присутан, а који има крајњи циљ потпуно разбијање српског фактора на просторима Балкана.

Према ријечима бивше српске амбасадорке у овој земљи Александре Јоксимовић, британска спољна политика има вишедеценијски континуитет те да стога не би требало очекивати никакве промјене када су у питању балкански простори. Како је додала, од Стармера се једино може очекивати да евентуално успостави нешто “топлије” односе између Лондона и Брисела.

Када је у питању Русија и рат у Украјини, аналитичари сматрају да се ни у том сегменту неће ништа промијенити, јер су односи Британије и Русије деценијама традиционално лоши, а тренутни антируски и проукрајински консензус чвршћи него у било којој другој водећој западној земљи. Став лабуриста, баш као и конзервативаца је недвосмислен – Украјину би требало примити у НАТО те наставити пружати Кијеву помоћ док код то буде требало.

Када су у питању резултати избора, каријерни дипломата и некадашњи амбасадор при УН Бранко Бранковић каже да није очекивао толико драстичан пораз конзервативаца на изборима, али и да су обични људи овом приликом јасно ставили до знања шта мисле о садашњој економској ситуацији у овој некада моћној држави. Слично мишљење дијели и доцент Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић који сматра да није било ко ће побиједити већ за колико ће конзервативци изгубити, наводећи да је ријеч о историјском поразу конзервативаца.

Сагласан се са Бранковићем да је пресудило економско и социјално стање у овој земљи, наводећи да су многи бирачи љути због стања у здравству те дугих листа чекања на операције.

- Више локалних управа, укључујући град Бирмингем са 1,1 милион људи остало је без новца у буџету и прогласило банкрот. Додатно, БРИКС, односно напуштање Европске уније коштало је Уједињено Краљевство око 5,5 одсто укупних економских прихода. На све то, присутан је и осећај константне политичке кризе, што је сигурно утицало да грађани на овим изборима казне конзервативце - каже Сурлић.

А ко је уопште Стармер, који би требало да засједне у премијерску фотељу након Ришија Сунака. Многи га називају идеолошком и политичком копијом Тонија Блера. Током своје раније адвокатске каријере био је и дио правног тима Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу, у тужби против Србије. Стармера је у хрватски правни тим довео Филип Сендс, један од оснивача адвокатске канцеларије “Матрикс” из Лондона коју је Хрватска ангажовала у својој тужби. Стармер, који је дипломирао право на Универзитету у Лидсу, образлагао је у марту 2014. у Хагу дио тужбе Хрватске против Србије у вези са догађајима у Вуковару током рата. Он је такође у име Хрватске одговарао на аргументе из противтужбе Србије због акције “Олуја”.

Одлазак милијардера

Премијер Велике Британије Риши Сунак поднио је у петак оставку. Улази у историју по томе што је остварио највећи пораз за Конзервативну партију икада. Сунак је иначе први британски премијер индијског поријекла и први хинду лидер, а са 42 године био је најмлађи на тој функцији у више од 200 година. Сматра се и најбогатијом особом која је управљала овом државом. Сунак и његова супруга Акшата Мурти имају богатство процијењено на 823 милиона фунти  - око једне милијарде долара. 

Занимљивости

Велика Британија подијељена је на 650 области које се називају изборним јединицама и гласачи у свакој од њих бирају по једног посланика. Већина кандидата заступа политичку странку, али неки од њих наступају као независни кандидати. Они са највише гласова постају посланици. Британија је једна од ријетких европских земаља у којој су у посљедње вријеме тријумфовале такозване лијеве, либералне снаге, у односу на оне конзервативне. Друга занимљивост - у Шкотској је национална странка изгубила од лабуриста, што значи да је питање референдума вјероватно одложено на дужи рок. Требало би поменути и да је ирска националистичка странка Шин Фејн по први пут постала највећа партија Сјеверне Ирске у британском парламенту, а добитници ових избора су и тврдо десни реформисти Најџела Фаража, који први пут улазе у парламент.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.