Благојевић: Има ли заиста воље за хапшењем и изручењем осуђеног Махмуљина?

Срна
Благојевић: Има ли заиста воље за хапшењем и изручењем осуђеног Махмуљина?

БАЊАЛУКА - Професор уставног права Милан Благојевић истакао је да Суд БиХ нема право да "стави прст у уво" и чека да осуђени за ратне злочине Сакиб Махмуљин буде ухапшен и тек онда тражи његово изручење из Турске, него је као први корак дужан да затражи од турске стране да провјери и обавијести Суд да ли се он налази у тој земљи.

Благојевић је истакао да, када Турска путем својих органа изврши те провјере и кад јави да је Махмуљин у Турској, онда би га Турска требала ухапсити према међународној потјерници Суда БиХ и о свему томе обавијестити тај суд.

"И онда тај суд треба одмах да затражи Махмуљиново изручење, и то на основу Уговора о екстрадицији између Турске и БиХ који је такође закључен у новембру 2013. године и добрано је на снази, још од јула 2017. године", навео је Благојевић.

Текст професора Благојевића Срна преноси у цијелости:

Интернет портал РТРС је 1. децембра 2022. године објавио вијест у којој се каже: "Суд БиХ ће замолницу за изручење Сакиба Махмуљина упутити одмах када добије информацију о његовом хапшењу по потјерници расписаној наредбом Суда БиХ, речено је Срни у овој правосудној институцији".

Овакво саопштење из Суда БиХ сада већ може бити основ за сумњу да ли у тој институцији заиста има воље за законито поступање у овом случају. Све ово рекох узимајући у обзир следеће разлоге.

Наиме, из цитираног саопштења Суда произлази да та институција неће даље ништа предузимати све док осуђени Сакиб Махмуљин не буде евентуално ухапшен по потјерници, јер је у судском саопштењу речено да ће Суд замолницу за изручење упутити када добије информацију о хапшењу Махмуљина.

То даље значи да ако Махмуљин никада не буде ухапшен ни Суд никада неће затражити његово изручење. Или, народски казано, не липши правдо, односно магарче до зелене траве.

Послије оваквог саопштења и посљедица које из њега произлазе, а на које указах, заиста се поново освједочујемо у колико изопаченом систему живимо.
За ту изопаченост не треба кривити законе, већ оне који су позвани да их примјењују, а неће или не знају да раде свој посао.

Јер, у конкретном случају од важности је Закон о извршењу кривичних санкција БиХ. У члану 60 тог закона јасно је прописано да је Кривично одјељење Суда БиХ ДУЖНО да предузме потребне радње, то јест све потребне радње ради извршења казне затвора. То другим ријечима значи да без обзира што је расписао потјерницу за Махмуљином, Суд БиХ нема право да сада стави прст у уво и да чека све док Махмуљин не буде ухапшен па да тек онда тражи његово изручење.

Не, Суд је и након расписивања потјернице дужан да ради, како јасно произлази из члана 60 поменутог закона, тј. да предузима и све друге радње како би била извршена казна затвора над осуђеним.

С обзиром на то да је урби ет орби већ више пута објављено да се Махмуљин налази у Турској, Суд БиХ је дужан, сагласно члану 60 наведеног закона, да у законској форми која се зна, а којом не бих да оптерећујем читаоце у овом тексту, затражи од турске стране да провјери и обавијести Суд да ли се осуђени Махмуљин налази у Турској, све у циљу његовог упућивања на издржавање казне затвора.

А кад Турска путем својих органа изврши те провјере, што треба да учини на основу билатералног Уговора између ње и БиХ о правној помоћи у кривичним стварима, закљученом још у новембру 2013. године, и кад јави да је Махмуљин у Турској, е онда би га Турска требала ухапсити по међународној потјерници Суда БиХ и о свему томе обавијестити тај суд.

И онда тај суд треба одмах да затражи Махмуљиново изручење, и то на основу Уговора о екстрадицији између Турске и БиХ који је такође закључен у новембру 2013. године и добрано је на снази, још од јула 2017. године.

Како је све лако и једноставно, само ако су људи заиста људи и хоће да раде свој посао по закону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана