Благојевић: Двоструки аршини Уставног суда - за Додика не може, за Звиздића може
БАЊАЛУКА - Професор уставног права Милан Благојевић изјавио је да је одлуци Уставног суда БиХ донијетој према захтјеву Дениса Звиздића за оцјену уставности одредаба Закона о застави БиХ, испод радара промакла веома важна чињеница која свједочи о двоструким аршинима у поступању тог суда, зависно од тога да ли му се обраћа Милорад Додик или Звиздић.
-У Одлуци број У-23/22 од 20. јануара 2023. године Уставни суд БиХ је, према захтјеву Дениса Звиздића, одлучио да одредба члана 5 Закона о застави БиХ која говори да се та застава истиче на зградама “заједничких институција БиХ” наводно није уставна, односно да ријеч “заједничких” није у складу са Уставом БиХ - рекао је Благојевић Срни.
Међутим, додао је он, недуго прије тога Уставни суд БиХ је, када је рјешавао по Додиковом захтјеву, донио одлуку број У-11/19 од 15. јула 2021. године, којом је одбио захтјев Додика и утврдио да је Закон о измјенама и допунама Закона о застави БиХ у складу са Уставом БиХ.
-Донијевши овакву одлуку тада, Уставни суд БиХ тиме, суштински посматрано, ниједног тренутка није довео у питање одредбу члана 5 наведеног закона, да се застава БиХ истиче на зградама “заједничких институција БиХ” - истакао је Благојевић.
Он је на ово указао због два разлога.
-У члану 2 Закона о измјенама и допунама Закона о застави БиХ, који је био предмет одлучивања Уставног суда БиХ у јулу 2021. године, јасно је било прописано да ће се новчаном казном казнити и свака “неупотреба заставе БиХ сагласно одредби члана 5 Закона”, а то значи да ће се казнити свако ко не употријеби ту заставу на заједничким институцијама БиХ - навео је Благојевић.
Он је истакао да је Уставни суд БиХ у јулу 2021. године имао право да одлучује о овом питању, сагласно члану 31 Правила тог суда.
-У члану 31 Правила Уставног суда БиХ је прописан обим одлучивања тог суда тако што је речено да: “При одлучивању Уставни суд, у правилу, испитује да ли постоје само оне повреде које су изнесене у захтјеву”. Чињеница је да Додик у свом захтјеву није доводио у питање уставност ријечи “заједнички” у Закону о застави БиХ, за чим није ни било потребе јер употребу те ријечи у закону или њену употребу на било који други начин не забрањује ниједна одредба Устава БиХ - навео је Благојевић.
Другим ријечима, додао је он, употреба ријечи “заједнички” у закону не би била у складу са Уставом БиХ само када би тај устав прописивао њену забрану. Али, Устав БиХ ту забрану није прописао ниједном својом одредбом.
-Међутим, од те чињенице за потребе овог текста важније је то што члан 31 Правила Уставног суда БиХ апострофираним ријечима “у правилу” даје право том суду да увијек, па и у јулу 2021. године, може да изађе из наведеног правила о обиму свог одлучивања, те да и тада каже да је ријеч “заједничке” наводно неуставна - рекао је Благојевић.
Упркос томе, додао је Благојевић, Уставни суд БиХ у јулу 2021. године ниједном ријечју у свој одлуци број У-11/19 није довео у питање уставност члана 5 Закона о застави БиХ и ријечи “заједничке институције БиХ” садржаних у том члану.
.Тиме је Уставни суд БиХ у јулу 2021. године у ствари рекао и да те ријечи нису супротне Уставу БиХ - закључио је он.
Међутим, када Звиздић тражи од истог суда да каже да ријечи “заједничке” нису у складу са Уставом БиХ, онда Уставни суд БиХ мијења политику одлучивања па удовољава Звиздићевом захтјеву, истакао је Благојевић.
-Другим ријечима, када Милорад Додик поднесе захтјев за утврђивање неуставности закона, онда је закон у складу са Уставом БиХ, али ако Денис Звиздић то тражи, е онда се Звиздићев захтјев усваја и каже да закон није у складу са Уставом. Не ваља то, таква работа суда очигледно крши правну сигурност, а тиме и владавину права. У коначном, таквим понашањем руши се Устав - навео је Благојевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
