БиХ у посљедњем вагону економског благостања Европе
САРАЈЕВО - Ниво економског благостања у БиХ, који се израчунава на основу БДП по глави становника, далеко је испод свјетског просјека, мањи је за око 60 одсто, а у случају европског подаци су још поразнији.
До овог закључка може се доћи уколико се анализирају посљедњи званични подаци Међународног монетарног фонд (ММФ), из којих се може видјети да је БДП по глави становника у БиХ само 8.200 долара, што је далеко мање од свјетског просјека који износи 13.440. Та разлика је још већа уколико се направи поређење са "напредним економијама" у којима се он креће чак око 55.540 долара, дакле седам пута више.
Најбоље рангиране и на глобалном и европском нивоу јесу Ирска и Луксембур, двије земље које имају 145.000 и 142.000 долара по глави становника. Треће мјесто на глобалној мапи заузима препорођени Сингапур, а на европској Швајцарска, коју прате Норвешка, Сан Марино, Данска, Холандија и Исланд.
Када је у питању регион - најбоље је рангирана Словенија која има четири пута бољи резултат од БиХ - БДП по глави становника 32.200 долара. Слиједи Хрватска са 20.500, Црна Гора 11.300 и Србија са 10.850. Једине европске земље које су се нашле иза БиХ су Албанија и Сјеверна Македонија, уз малу разлику те Молдавија, Украјина и Бјелорусија, с којом смо готово раме уз раме.
Правећи паралеле са остатком свијета, готово све азијске, али и латиноамеричке државе осим Перуа и Боливије имају према овом математичком моделу виши ниво економског благостања од оног који имају грађани БиХ.
Испред нас су и оне државе које врло често називано егзотичним, попут Барбадоса, Гвајане, Тринидан и Тобага, Антик и Барбуде. Примјера ради, Гвајана је далеко боље рангирана од БиХ, јер у овој земљи БДП по главни становника износи више од 20.000 долара.
Нешто боља ситуација је ако направимо паралеле са земљама Океаније, не узимајући у обзир Аустралију и Нови Зеланд који су далеко испред Бих по нивоу економског благостања. Да смо којим случајем смјештени негдје на Пацифику, заузели би високо шесто мјесто и нашли би се за прса испред Краљевине Тонга.
Када су у питању афричке земље, првих десет мјеста је већ заузето. Десетопласирани Тунис има за 5.000 долара већи БДП по глави становника од БиХ. У бољем положају су и Екваторијална Гвинеја и Габон, док је Боцвана у рангу БиХ. Утјехе ради, иза БиХ су остали, ратом разрушена Либија, Јужна Африка, Намибија, Египат, Алжир, Етиопија.
Постоји много начина да се различите економије измјере једна у односу на другу, али поређење земаља према БДП-у по глави становника остаје једна од најиспробанијих метода којом се одређује животни стандард грађана, односно ниво економског благостања у свијету.
Нажалост, није нам помогла ни чињеница да мање земље са мањим бројем становника углавном боље пролазе на овој ранг-листи. Политика, недостатак инвестиција, али и вишегодишње политичке блокаде великих инфраструктурних пројеката довели су нас на, рекло би се, сасвим заслужено мјесто на глобалној мапи економског благостања.
Најбољи
Луксембург, Ирска и Норвешка воде на листи са више од 100.000 долара БДП-а по глави становника. Луксембург је кључни центар за финансијске услуге у Европи, Ирска је сједиште многих мултинационалних корпорација, а Норвешка један од највећих извозника енергије у региону, што објашњава њихов релативни просперитет.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
