БиХ отвара ново поглавље: Загреб на клизавом терену
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Домаће институције и стручњаци отварају ново поглавље у борби против одлагања радиоактивног отпада на Трговској гори у Хрватској, односно уз саму границу са БиХ, а посебан акценат је стављен на истраживања у сливу Уне и утврђивање степена опасности по становништво с ове стране границе.
Хрватска је власник половине Нуклеарне електране (НЕ) “Кршко” која се налази у Словенији, а према ранијим подацима мора до краја 2025. године да преузме своју половину отпада, због чега озбиљно припремају терен за складиштење и одлагање отпада на мјесту некадашње касарне “Черкезовац” на Трговској гори, на територији општине Двор с друге стране ријеке Уне.
У БиХ, осим Експертског тима, функционише и Правни тим који је недавно завршио стратегију у којој су побројане све опције које су на располагању домаћим властима, а већи дио до сада урађених ствари сумиран је јуче током састанка у Министарству спољне трговине и економских односа БиХ.
Из тог ресора је, након састанка Координационог тијела за питање Трговске горе, у којем су и представници надлежних министарстава из Српске и ФБиХ, институција на нивоу БиХ и предсједавајући стручних тимова, саопштено да слиједи дефинисање акционог план за планирање, праћење и реализацију активности, с циљем адекватне заштите становништва и животне средине.
Са предсједавајућим Правног тима Жељком Богутом нисмо успјели ступити у контакт, а предсједавајући Експертског тима за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори Емир Диздаревић за “Глас” је рекао да ће, када су они у питању, акценат бити стављен на финансирање.
- У наредним данима требало би да буде дефинисано ко ће сносити трошкове рада и анализа тла на страни БиХ, у сливу Уне, да би их упоредили са оним које имају колеге у Хрватској, од којих ћемо наставити да тражимо податке о радовима и резултатима на Трговској гори - рекао је Диздаревић.
Један од учесника састанка био је и предсједник Удружења “Грин тим” Марио Црнковић, који је и члан Експертског тима.
- Акциони план или како год га назвали мора бити концизан документ - ко, шта, од када до када ради. Драго ми је што је на другачији начин разговарано о начинима дипломатског ангажмана те прихваћена потреба укључивања стручних правника из реда грађана - каже он за “Глас”.
Црнковић додаје да је вриједјело доћи у Сарајево, јер је прихваћен приједлог за додатна три сета истраживања, који ће бити усмјерени ка социјалним, економским и безбједносним аспектима које носи случај “Трговска гора”.
- До сада предложена истраживања, између осталог, имају за циљ да парирају непотпуним истраживањима из Хрватске и јачају стручне аргументације, али додатни ангажмани на овим пољима отварају клизав терен за Хрватску, која толико истрајно занемарује територију БиХ у истраживањима. О овоме можемо сада отвореније разговарати, јер је Хрватска практично завршила истраживања, а без свеобухватних података из БиХ сами су себе саплели. Да, ми у БиХ стално сами себе саплићемо, али имамо срећу у несрећи што нам ова пријетња долази баш из Хрватске као државе, која се још једном заиграла у омаловажавању, како грађана тако и свега оно што чини ову (не)срећну земљу - навео је Црнковић.
Став свих страна у БиХ је то да је та локација недопустива јер је у сливу Уне, која је заштићено подручје, а посебно се упозорава да би БиХ одлагањем отпада осјетила око 70 одсто потенцијалног негативног утицаја. Уз све то је упозоравано да је тај дио веома трусно подручје.
Нуклеарно гориво
Из хрватског Фонда за финансирање разградње ове нуклеарне електране су поручили да ће у Центру за збрињавање радиоактивног отпада на локацији “Черкезовац” збрињавати ниско и средње радиоактивни отпад из електране “Кршко” те институционални отпад из Хрватске, али не и нуклеарно гориво. Тврде да ће нуклеарно гориво из НЕ дугорочно бити складиштено у сувом складишту на локацији електране.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
