БиХ мора дати сагласност за изградњу одлагалишта
САРАЈЕВО, НОВИ ГРАД - Чланови Експертског тима из БиХ, задужени за проблематику Трговске горе, на којој, у непосредној близини границе, Хрватска планира да складишти опасни отпад из Нуклеарне електране (НЕ) “Кршко”, настављају притисак на хрватске колеге да би сазнали што више детаља о пословима који су у току и онима који тек треба да буду започети, а отворена је могућност одласка и у Словенију.
Домаћи стручњаци из неколико области били су у понедјељак у Хрватској и са представницима тамошњег Фонда за финансирање разградње НЕ. Током састанка је исказано незадовољство јер нису присуствовали досадашњим истраживањима, а предсједавајући Експертског тима БиХ Емир Диздаревић за “Глас” каже да су дошли у фазу када струка прича са струком. Хрватска ради анализе и истраживања, а представницима БиХ су показали бушотине на локацији бивше касарне Черкезовац.
- План је да у септембру причамо о сеизмолошко-геолошким резултатима. Уз то, Хрватска ће током тог мјесеца званично обавијестити да је почела са радовима на успостављању Центра за радиоактивни отпад - нагласио је Диздаревић, додајући да ће вјероватно добити резултате истраживања, а да експерти из БиХ треба да их анализирају и дају мишљење.
Диздаревић је потврдио да постоји и позив да посјете НЕ “Кршко”, чији су власници Хрватска и Словенија, крајем августа или почетком септембра те додао и то да су током недавне конвенције у Бечу могли чути од Словенаца да они имају техничке могућности да збрину и хрватски дио отпада ниске и средње радиоактивности.
Предсједник Удружења “Грин тим” Нови Град Марио Црнковић, који је члан Експертског тима, каже да не може бити задовољни стањем ствари у вези са случајем “Трговска гора”.
- БиХ и даље није почела са истраживањима која могу јачати нашу стручну аргументацију, а дипломатске активности нису на задовољавајућем нивоу. Потребан нам је свеобухватан стратешки оквир, са прецизним роковима, ко када шта ради - све друго доводи у питање коначан исход - истакао је он за “Глас”.
Професор геологије и члан тима Неђо Ђурић подвлачи да недостају истраживања.
- Двије трећине потенцијалног негативног утицаја односе се на територију БиХ. Ја сам питао да ми нађу примјер у свијету гдје се објекат ове врсте гради без сагласности друге државе - рекао је Ђурић, подсјетивши да нису учествовали у активностима, иако су тражили те да је остало само да им вјерују.
На терену су били и представници Института за јавно здравство Републике Српске и федералног Завода за геологију. Став свих страна у БиХ је да је та локација недопустива, јер је у сливу ријеке Уне, која је заштићено подручје, а посебан акценат је на чињеници да би, одлагањем отпада и истрошеног нуклеарног горива било угрожено здравље око 250.000 становника.
Правна заштита
Министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац јуче је упутио нацрт стратегије правне заштите интереса у Савјет министара, а који је претходно достављен на изјашњавање ресорним министарствима и владама Српске и ФБиХ.
- Очекујем да ће се нацрт у најкраћем року наћи на дневном реду Савјета - рекао је Кошарац, додавши да је мапа правног кретања од кључног значаја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
