Да ли се балканске земље приближавају или удаљавају од ЕУ
САРАЈЕВО - Да би земље западног Балкана, међу којима је и БиХ, уопште у неком тренутку добиле вајлд карту за улазак у Европску унију, та заједница треба да спроведе дубоке реформе, а које би прије свега требало да одреде како би ова унија требало да функционише у будућности, прво што се тиче буџета, али и несметаног процеса доношења одлука.
Указује на ово стручњак за међународне односе Лучиано Калужа, појашњавајући да, када би којим случајем БиХ и испунила “сутра” све услове које су пред њу поставили из Брисела, она ипак не би у тако блиској будућности била примљена у ову заједницу, због великих проблема и несугласица које владају унутар ове уније.
Како каже велико је питање да ли ће и када најављене реформе, о којима говоре европски званичници, бити спроведене унутар ове заједнице због све већих неслагања. Како каже, лидери ЕУ већ извјесно вријеме разматрају потенцијалне реформе блока прије проширења, о чему је било говора и током јучерашњег самита Европске политичке заједнице у Гранади. Иза врата се расправљало и о томе на који начин би земље чланице могле да се реформишу, али и сама ЕУ, да би могла да прими све земље западног Балкана и источног партнерства, што би подразумијевало девет нових чланица, уз Турску која се већ дуго није помјерила на том европском путу.
Што се тиче реформисања ЕУ, бројне су несугласице како би то требало да изгледа - да ли би се одлуке доносиле једногласно или квалификованом већином, да ли би морали да се мијењају споразуми, колико представника би било у Европском парламенту, Европској комисији, да ли би свака земља имала свог комесара, а посебно питање је питање буџета.
Такође све земље кандидати су земље са нешто нижим БДП-ом у односу на земље које су већ у блоку, што би у случају пријема нових чланица “старосједиоце” могло коштати чак 256 милијарди евра, што у садашњим околностима када се за Украјину издвајају огромне своте новца, представља немогућу мисију.
- Недавно је у јавност испливао и њемачко-француски приједлог реформи, које би требало да буду спроведене прије него што се уопште крене у ново проширење, а према којем би једна од најизазовнијих реформи требало да буде измјена начина одлучивања и финансирања. Нисам баш оптимиста да се о свему томе могу договорити до 2030. године. Недавно одржани избори у Словачкој, ситуација у вези са Мађарском и Пољском указују на то да много тога не штима унутар ЕУ те ће стога и планиране реформе тешко спровести, а што је први и основни услов за пријем нових чланица - каже за “Глас” Калужа.
Наглашава и да ће, када је у питању БиХ и испуњавање постављених услова за улазак у ЕУ, такође ићи врло тешко, поготово када је у питању реформа Уставног суда БиХ. О овом питању, како истиче, нема ни минимума консензуса, поготово када је ријеч о даљем присуству страних судија.
- Наравно ту је и питање ОХР-а. Бојим се да ће и први и други процес ићи веома споро те зато нисам ни претјерани оптимиста када је у питању улазак БиХ у Европску унију до 2030. Мислим да то није реално. То је политички немогуће - наводи Калужа.
Сматра и да је одржавање овог самита у Гранади један од начина на који Брисел жели задржати балканске земље у једној чекаоници, на којој су прва врата отворена, а друга закључана.
- Ако анализирамо све њихове поруке јасно је да ћемо и даље бити у једној загушљивој чекаоници. Као рачунају на нас, али ето није још вријеме, а нико не зна да нам каже ни када ће бити. Обећања о брзом уласку нису ништа друго до нови штап са канапом и шаргарепом. Унутар саме ЕУ и даље не постоји консензус када је у питању евентуални улазак БиХ у ову заједницу, а бојим се да се на том пољу ни у блиској будућности неће ништа набоље промијенити - наводи Калужа.
У Гранади је јуче почео дводневни самит Европске политичке заједнице на којем лидери 44 земље разговарају о јачању стабилности европског континента. Осим питања проширења ЕУ на маргинама самита разговарано је и о ситуацију у Нагорно-Карабаху, али и мигрантској и кризи на Космету.
Додик: Нећемо на вересију
Предсједник Милорад Додик поручио је јуче да је Република Српска и даље опредијељена за пуноправно чланство БиХ у ЕУ, што је показала подршком усвајању закона из 14 кључних приоритета, али и да у ту причу не треба улазити “стихијски и на вересију”.
- Отварање преговора је значајан корак према том циљу, али за разлику од многих у ФБиХ, сматрам да тај корак треба да направимо када за то будемо спремни ми у БиХ, али и наши партнери у ЕУ - истакао је Додик.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
