БиХ би до 2100. могла остати без половине становништва

Међу десет држава свијета с највећим падом популације, који се предвиђа до 2100. године, БиХ се налази на четвртом мјесту. То су све азијске и европске државе.

На првој позицији је Албанија с губитком становништва од 62 одсто, на другом Србија која би до 2100. могла изгубити 52 одсто становништва те на трећем Молдавија која губи половину становника, као и БиХ.

Нове генерације неће бити рођене у БиХ

Ипак, УН-ову верзију кретања бх. становништва у будућности демограф Александар Чавић сматра чак и оптимистичном. Како каже, уколико се настави негативни тренд миграционих кретања и природног прираштаја, БиХ би и пуно прије 2100. године могла изгубити половину становништва.

"Трендови који захватају БиХ нису добри. Проблем који ће се импликовати у будућности јесте чињеница да у првом маху губимо такозвани репродуктивни потенцијал, јер нам одлази становништво које је сада у могућности да ствара потомство. Такав вид смањивања пирамиде, односно основе за будућа рађања губимо на два начина. Прије свега, сљедеће генерације уопће неће бити рођене овдје, а с друге стране имамо стални негативни прираштај, односно свака сљедећа генерација нам је мања од претходне. Имамо проблем све уже пирамиде и то је негативна спирала која се изузетно убрзала посљедњих неколико година", говори нам Чавић.

Како даље додаје, прави проблем ће наступити оног тренутка када се смање одласци из БиХ, јер то ће значити да је БиХ практично остала без младог потенцијала и средовјечног становништва.

"Оног тренутка када почну успоравати одласци становништва, чини ми се да нико не треба славити. Исцрпиће се резерва коју ми имамо као становништво на овом простору, што значи да ће овдје остати људи који генерално немају неку намјеру да напусте БиХ те старије становништво", каже Чавић.

Када је ријеч о земљама регије, бх. демограф истиче да Србија има сличне проблеме као БиХ, док Албанија има повољнију ситуацију, јер је просторно мања земља и при томе је доста касније ушла у демографску транзицију од осталих земаља регије.

"Из Албаније још има ко да оде, док је код нас доста исушен тај број људи који желе отићи. Ипак, становништво које остане у Албанији моћи ће комотно да опслужује ту земљу. Проблем је са нама који смо доста раније ушли у демографску транзицију. Први већи талас миграција на простору бивше Југославије шездесетих и седамдесетих година, током којег је било два милиона избјеглих и расељених, већ тада је ослабио репродуктивни потенцијал становништва. Затим се десио послијератни период у којем су стотине хиљада људи напустиле ово подручје, па затим и велики број страдалих. Генерално ме уопће не радују предвиђања за будућност. Оно што јесте кључна ствар коју морамо схватити јесте да проблема има и проблема ће бити. Прва ствар када се ухватите укоштац с тим озбиљним проблемом јесте стварање дугорочних рјешења. Демографска кретања су таква да узрок проблема често лежи деценијама уназад прије него се почне приказивати. Стога неке мјере морате да примјењујете дуги низ година да бисте осјетили ефекте провођења политике. Међутим, наше политичке елите нису вољне да праве потезе чији ће плодове убирати неко други. Они су забављени популистичким потезима. Наша политике није од данас до сутра, већ од данас до јучер. Просто пегламо неке ствари које су се већ десиле и немамо никаквих промишљања. Ово што ми радимо да се похвалимо како смо нешто стабилизовали нема смисла. Како ћете стабилизовати наталитет? Најпоразнија ствар коју можемо рећи јесте како не пропадамо, али смо посљедњи на табели", сматра Чавић.

Масовно насељавање Африке

Како се мијења демографска слика у БиХ и регији, тако се и у свијету дешавају велике демографске промјене.

Брзи раст становништва у Африци једна је од најупечатљивијих прича које произлазе из УН-ове анализе. До сада су насељене земље и снажни раст становништва најчешће били повезани с Азијом, али тај поглед на свијет почиње се мијењати, показују подаци УН-а.

Док се 2020. године пет од десет најмногољуднијих земаља на свијету налазило у Азији, слика ће изгледати другачије 2100. године када ће се пет афричких држава, и то Нигерија, Етиопија, Танзанија, Египат и Демократска Република Конго, наћи међу десет најмногољуднијих земаља на свијету.

"Африка је увијек била обиљежена као континент чији ће раст становништва обиљежити 21. стољеће. Код њих није дошло до демографске транзиције каква је била у Европи и земљама Азије. Становништво Африке задржало је високе репродуктивне навике и задржат ће се на високом нивоу у периоду пред нама. Ту имамо и снажно смањен морталитет, а искоријен је и добар дио епидемијских болести", казао нам је Чавић.

Према УН-овој анализи очекује се да ће се број становника у другим земљама, попут Кине и Бангладеша, смањити до 2100. године, што ће углавном бити резултат високог животног стандарда који је већ донио пад наталитета.

Док су 1950. године четири европске земље још увијек биле међу најмногољуднијим земљама на свијету, тај број ће се смањити до 2100. године.

Број дјеце рођене у свијету већ се смањује. Истраживачи становништва УН-а открили су да би, уколико се глобална стопа плодности настави смањивати садашњом брзином, уствари дошли до тренда смањивања свјетске популације.

"Савремена организација живота води ка томе да већи стандард вуче са собом већи степен образовања, што опет вуче са собом уподобљавање броја потомака с потребама рада. Генерално, то је нека судбина цијелог свијета у крајњој линији. Ипак, наша планета напредује. Док се окренемо имамо за милијарду више становника на Земљи", закључио је Чавић.

Иначе, просјечна годишња промјена становништва огледа се кроз повећање или смањење наталитета наспрам броја смрти и равнотеже миграната који улазе и излазе из неке земље. Стога ова стопа може бити позитивна или негативна. Стопа раста је фактор у одређивању колики је терет на некој држави те колика је потреба за послом, инфраструктуром, школама, болницама, цестама, али и ресурсима као што су храна, вода или струја. Тако се брзи раст броја становника често може сматрати пријетњом за сусједне земље.

Према подацима индекса Мунди, који прикупља статистику држава из разних извора, Босна и Херцеговина у овој години има негативну стопу промјене становништва од -0,16 одсто. Највеће позитивне промјене, односно пораст становништва, биљеже Јужни Судан, Ангола, Малањи, Бурунди, Уганда, Нигер, Мали те бројне друге афричке земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.