БиХ без позивнице из Брисела у децембру?
САРАЈЕВО - Земље чланице Европске уније требало би да препознају актуелни тренутак и прошире видике када је ријеч о условима придруживања преосталих балканских земља овој заједници, јер постоје различити геополитички расплети који сигурно не могу бити у интересу Брисела.
Каже ово за “Глас Српске” члан Заједничке комисије за европске интеграције Парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ коментаришући тренутно расположење унутар Европске уније када је у питању ново проширење, са 27 на 35 чланица, али и поруке које су се могле чути са Самита Берлинског процеса одржаног у Тирани.
- Свједоци смо великих и турбулентних промјена на геополитичкој сцени. И у децембру, када би требало да се одлучује о томе којој западнобалканској земљи дати позивницу, а коју и даље оставити у мрачној чекаоници, видјећемо колико они схватају актуелне процесе у свијету - каже Новаковић Бурсаћ додајући како се нада да ће у некој блиској будућности ипак доћи до укрштања интереса, који би водили БиХ ка европском колосијеку.
Наводи и да, што се тиче БиХ, неопходне реформе треба да буду урађене, али не зато што то неко тражи, већ ради бољег живота грађана.
- Треба нам унутрашњи дијалог о, прије свега, реформи правосудног система, јер се исти показао као лош, али врло често и као институт који се злоупотребљава - поручила је она истичући и да европски пут БиХ у ЕУ није могућ са ОХР-ом и иностраним судијама у Уставном суду БиХ.
Европска комисија требало би да до 8. новембра представи процјену свих потенцијалних кандидата са западног Балкана, међу којима је и БиХ, за пријем у Европску унију, а шефови држава и влада земаља чланица ове заједнице требало би да коначну одлуку донесу у децембру. Саопштено је ово током 10. Самита Берлинског процеса одржаног у понедјељак у Тирани, а судећи према изјавама њемачког канцелара Олафа Шолца и предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, БиХ највјероватније не може очекивати позитивне вијести. И једно и друго су овом приликом исказали опрезност у погледу захтјева да БиХ у децембру добије зелено свјетло за почетак приступних преговора јер, како су истакли, нема напретка у реформама.
Иако неке незваничне информације ипак говоре да би БиХ и Албанија, ма како парадоксално звучало, могле у децембру добити позивницу Брисела, стручњак за међународне односе Лучиано Калужа сматра да, када би којим случајем БиХ и испунила “сутра” све услове које се пред њу поставили из Брисела, она ипак не би била примљена у ову заједницу, прије свега, због великих проблема и несугласица које владају унутар ове уније. Како каже, велико је питање да ли ће и када најављене реформе, о којима говоре европски званичници, бити и спроведене унутар ове заједнице због све већих неслагања, али и чињенице да би у случају пријема нових чланица то “старосједиоце” могло коштати невјероватних 256 милијарди евра.
Слично мишљење дијели и политички аналитичар Зоран Миливојевић наводећи како је главни циљ овог самита - још једно показивање да ови простори “припадају” Западу, као и да на Балкану не могу постојати процеси мимо Брисела и Запада у цјелини.
Берлински процес успостављен је 2014. године као платформа за све државе западног Балкана за убрзање приближавања ЕУ и јачање регионалне интеграције. И током овог самита одржаног у Тирани, од стране челника ЕУ и Њемачке поручено је да будућност западног Балкана лежи у Унији, те да стога Европска комисија ставља шест милијарди евра на располагање балканским земљама како би подстакла реформске процесе и убрзала приступање овој заједници, али тек након спровођења реформи неопходних за приступање овој заједници. Најављен је и “План за раст западног Балкана”, који ће бити представљен почетком идућег месеца, а који, између осталог, подразумијева додатну финансијску помоћ од 30 милијарди евра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
