Бенцун: Пораз Изетбеговића највеће изненађење у односу на резултат СДА
БАЊАЛУКА - Пораз лидера СДА Бакира Изетбеговић једно је од већих изненађења овогодишњих општих избора, али то упућује на закључак да је један број бирача те странке подржао Жељка Комшића и Дениса Бећировића за члана Предсједништва БиХ, оцијенио је за Срну амбасадор БиХ при ОЕБС-у у Бечу Синиша Бенцун.
Бенцун је рекао да се то не може тачно утврдити, али да истраживачи могу извући одређене трендове који то могу потврдити или оповргнути.
"Све статистике које видимо углавном упоређују резултате Изетбеговића наспрам Бећировића, односно Борјана Кришто наспрам Комшића. С обзиром на то да Комшић политикама које заступа привлачи значајан број борача СДА, СДП-а и других доминантно бошњачких партија, има смисла његове резултате поредити и са овом двојицом кандидата", сматра Бенцун.
Бенцун је рекао да пораз Изетбеговића као кандидата за Предсједништво БиХ у значајној мјери одудара од резултата која је направила странка чији је предсједник.
Он је навео и да је број неважећих листића увијек једна од главних тема свих избора до сада, али да треба одвјено посматрати број непопуњених неважећих и погрешно попуњених неважећих јер су разлози настанка другачије природе.
"Непопуњеним листићима обично се шаљу и одређене политичке поруке. На примјер, број неважећих листића често буде већи код трке за члана Предсједништва у мононационалним насељима које, због изборних правила каква јесу, нису у прилици гласати за кандидата из властитог народа", рекао је Бенцун.
Према његовим ријечима, ти проценти се крећу у оквиру од пет до осам одсто и на овим и на ранијим изборима.
Он је подсјетио да су на неким ранијим изборима темељније провјере које је ЦИК проводио наредбама за поновно бројање показале да није било индиција за поништавањем важећих гласова и њиховим претварањем у неважеће, а да би се фаворизовао неки кандидат.
"Рецимо 2010. године наређено је поновно бројање неважећих листића код трке за српског члана Предсједништва БиХ и нису установљене неправилности које су могле значајно утицати на резултат", рекао је Бенцун.
Он је напоменуо да ЦИК иначе може донијети одлуку о поновном бројању и по службеној дужности, али и по кредибилном захтјеву заинтересоване стране, након што се објаве прелиминарни резултати.
Према ранијим сазнањима Бенцун је навео да је и пракса била да се том процесу приступа уз услов да број гласова са спорних бирачких мјеста може да утиче на коначан резултат, да постоји јасна аргументација са референцом на кршење неког члана Изборног закона, као и да у записнику о раду бирачког одбора постоји забиљежен проблем пријављен од лица присутног на бирачком мјесту.
"То се објашњава чињеницом да, уколико је бирачки одбор састављен од представника различитих странака, постоји велики број страначких и других посматрача и нема потребе доводити у питање резултате уколико нико од присутних није уложио приговор или примједбу констатовану у записнику о раду", рекао је Бенцун.
У сваком случају, додао је, све странке имаће прилику по објави прелиминарних резултата уложе жалбу на резултате са било којег бирачког мјеста.
"Да ли ће ЦИК то разматрати у складу са условима које сам навео или неким другим критеријумима, остаје да се види", рекао је Бенцун.
Он је напоменуо да ЦИК на изборни дан ради под великим притиском, али да у доба успона технологије треба да омогући у реалном времену да се виде подаци гласања.
"Политичке партије већ имају озбиљне електронске базе, које добијају податке у реалном времену, али и поприлично релевантну слику", закључио је Бенцун.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
