Банке због похлепе праве себи проблеме

Вељко Зељковић
Банке због похлепе праве себи проблеме

БАЊАЛУКА - Разни финансијски деривати, балони стамбених кредита сличним оним из 2008. године, токсична улагања и куповина великих количина обвезница, представљају велики простор за манипулацију и остваривање брзе и лаке зараде, али и ствара услове да нека од банака, која се бави с тим, на крају доживи и банкрот.

Истакао је ово за “Глас Српске” економски аналитичар и финансијски стручњак Александар Љубоја, коментаришући недавни крах Банке Силицијумска долина, коју је “Форбс” 2022. године прогласио 16. највећом банком у Америци, али и поједине суморне и помало катаклизмичне прогнозе појединих експерата како би наредна на том списку могла бити и моћна швајцарска банка Кредит Суис.

- Увијек ти разни магови финансија нађу неки модел зараде. У претходном периоду био је велики степен задуживања, кроз емитовање хартија од вриједности. Пређени су сви могући дозвољени лимити. Регулатори, због притисака политике не реагују, а што онда ствара и све услове за овакве и сличне крахове. Све ово ће наравно увелико уздрмати повјерење грађана и инвеститора, депонената, поготово оних с мањим износима. Шта ће даље бити, тешко је прогнозирати. Мислим да битну улогу у овом тренутку играју медији, како ће они утицати на колективну свијест - каже Љубоја.

Сматра како је проблем настао због изузетног либералног система у САД, али и да су узроци много дубљи и комплекснији од оних које се наводе.

- Брза реакција америчких регулатора буди помало сумњу да се нешто чудно дешава. Зашто то исто нису урадили рецимо 2008. године? Мислим да све ово није нимало безазлено, али и да се ово не може у већој мјери прелити на остатак свијета, ако ту изузмемо можда Далеки исток и Велику Британију - навео је Љубоја, додајући  како се константно улази из кризе у кризу, из којих увијек као побједници излазе они који су је изазвали.

Финансијски стручњак Владимир Ђукановић, који је осам година радио као аналитичар у ЈП “Морган концерну”, у недавном разговору за “Глас Српске” је истакао како ће многе финансијске институције платити цијену због високе инфлације па и неке европске.

- Она је као канцер у биолошком телу. Што брже реагујеш, што га брже одстраниш, пре ћеш оздравити. Ако га не одстраниш, зна се која је судбина. Када имаш високу инфлацију, не можеш да нађеш квалитетне пројекте на којима можеш да направиш новац, сама банка улази у проблем, јер пада цена обвезница које они држе - рекао је он и додао да када вриједност колатерала опада, банка постаје несолвентна и нема довољно капитала да покрије оно што је издала.

Да би у свијету могло доћи до нових потреса, с вјероватно већим финансијским посљедицама, упозорио је експерт с Волстрита Роберт Кијосаки који је тачно предвидио колапс “Лехман Бродерса” 2008. Он је истакао како вјерује да ће након катастрофалног пада и банкрота америчке банке доћи до пропасти и Кредит Суиса и то, како је појаснио, када се промјенљиво тржиште обвезница сруши.

Да стање у овој банци није најсјајније признали су и сами руководиоци ове финансијске институције, признавајући да има одређених како су их назвали - материјалних слабости, јер је трошак осигурања обвезница од неиспуњавања обавеза достигао највиши ниво од оснивања банке.

Кијосаки сматра да је тржиште обвезница, које је веће од тржишта акција, сада у ствари највећи проблем, а чињеница да је у краху узнемирује многе посматраче што је, како је поручио, сценарио за савршену финансијску олују.

Повучено 110 милијарди

Прије пар седмица швајцарска банка Кредит Суис саопштила је да је у 2022. имала најгори учинак од финансијске кризе. Губици и пад прихода износили су чак 7,29 милијарди швајцарских франака. Због забринутости због лошег финансијског стања ове банке клијенти су повукли 110,5 милијарди швајцарских франака у посљедњем кварталу 2022. године. Посљедње анализе указују да подаци још увијек не указују на могући банкрот, због државних гаранција, али и откривају да тржиште сматра да је могућност његовог настанка у наредних пет година око 25 одсто.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана