Балабан: Све више жена међу научницима у Српској

Поводом 11. фебруара, Међународног дана жена и дјевојака у науци, проректор за међународну и међууниверзитетску сарадњу Универзитета у Бањалуци Милица Балабан истиче да је наука, по својој природи, глобална и отворена за све.

Она прецизира да фундаменталне науке, првенствено физика, хемија и биологија, али и неке друге дисциплине, представљају извориште научних концепата који су дефинисани и општеприхваћени као основни природни закони и теорије.

Ту спада, рецимо, класична теорија гравитације, теорија молекулских орбитала, Менделова правила насљеђивања...

“У свјетској научној заједници, у идеалном случају, допринос научног рада процјењује се кроз утицај који тај рад има на друге научнике”, наводи Балабанова.

Она појашњава да су данас уобичајени “алати” за процјену научног доприноса - број цитата и фактори цитираности како појединачних радова, тако и самих научника, мада постоје још неки фактори који се узимају у обзир, као и читава научна дисциплина која се бави овом темом.

“Ако истражимо ове показатеље на Универзитету у Бањалуци, као највећој истраживачкој институцији у Републици Српској, видљиво је да су најцитиранији радови у области нуклеарне физике професорица Оље Ђорђић и Биљане Антуновић - то је неколико десетина хиљада цитата”, истиче Балабанова.

Она наглашава да су од десет најцитиранијих научника бањалучког Универзитета (који имају више од 1.000 цитата), пет жене.

“То нас чини потпуно равноправним и видљивим по овом, тренутно, најобјективнијем мјерилу. Мора се напоменути да број цитата веома зависи и од саме области.

Тако су поред физике, радови у области медицине и биомедицинских истраживања, биохемије, хемије и материјала веома запажени и цитирани, узимајући у обзир да класична наука традиционално дјелује у овим гранама”, истиче проректор Балабан.

Генерално, природне науке уписују у највећем броју жене, односно дјевојке, док се и на математици и информатици број студенткиња повећава и тренутно износи око 30 одсто.

“Осим науке и математике, такозване СТЕМ области обухватају технологију и инжењерство, које су у прошлом вијеку сматране углавном 'мушким' областима и занимањима. Ове области се на нашем Универзитету изучавају у групи техничких факултета.

Технологија и инжењерство су подручја највећег глобалног раста, па на уписним ранг-листама примјећујемо све већи број ђевојака које се одлучују за студирање на неком од техничких факултета”, напомиње Милица Балабан.

Осврћући се на Студијски програм хемије, који је 1997. године формиран на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, она наводи да су од укупно 126 студената који су завршили општи смјер, 106 жене (84 одсто).

Такође, наставни смјер завршило је укупно 150 студената, а 133 су дипломиране професорице хемије, односно више од 88 одсто.

Прије шест година лиценциран је и други циклус студија хемије, који је до сада завршио 21 студент, од тога 18 или 85 одсто жена.

На првом циклусу студија хемије тренутно студира више од 88 одсто студенткиња (61 од 69), док мастер студије хемије завршава више од 78 одсто жена (11 од 14).

Балабанова наводи да је током прошле године истраживано чиме се баве дипломирани студенти те да је формирана својеврсна “алумни веб страница”.

“Од 128 колегиница и колега који су нам послали податке 107 -математичком факултету у настави и на одређеним пројектима од укупно пет, ангажоване су три алумнисткиње бањалучког Универзитета.

“Око десет одсто наших дипломаца запослени су у иностранству, и то у струци. Већина од око пет одсто незапослених колегиница су тек недавно дипломирале или су направиле паузу у каријери због формирања породице”, објашњава Балабанова.

Она напомиње да је готово десет одсто колегиница и колега наставило школовање у иностранству и то углавном на докторским или мастер студијима на престижним универзитетима у САД, Русији и ЕУ.

“Тренутно је у процесу акредитација за Докторски студиј хемије на Универзитету у Бањалуци, па очекујемо да ће од наредне академске године проценат студената који се одлучују на наставак студија у иностранству бити мањи”, закључује Балабанова.

Према подацима Републичког завода за статистику, истраживањем у Српској се бави 759 истраживача/научника, а од тог 349 жена /односно 46 одсто жена од укупног броја научника.

Према статистици Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво за 2022. годину, учешће жена у суфинансираним програмима Министарства процентуално је веће у односу на мушке истраживаче из чега произлази да су у великом проценту видљиве као научнице.

Идеја за Међународни дан жена и девојака у науци први пут је потекла од Комисије УН за жене.

У свијету су само 28 одсто истраживача жене, а Србија се у 2021. години нашла на трећем мјесту у Европи /51,4 одсто научног кадра чине жене/ по критеријуму родне равноправности на овом пољу.

Кроз историју, само три одсто Нобелових награда за науку до сада је дођељено женама, а само 11 одсто жена је на позицијама виших истраживача који воде пројекте у Европи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.