Атијас: О страдалим у Холокаусту се мора говорити
ДОБОЈ- Секретар Јеврејске општине у Добоју Дарио Атијас поручио је да се сјећање на страдале Јевреје у Холоаусту мора сачувати и бити на опрезу да би се на вријеме препознали појавни облици цивилизацијског зла - нацизма и фашизма започетог 1930. године који је узео више од 60 милиона жртава широм Европе, међу њима шест милиона Јевреја.
Атијас, који ће данас присуствовати обиљежавању Дана сјећања на жртве усташког злочина - геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, поручио је да борба против мржње мора бити стална како би живјели у цивилизованом свијету, цијенили слободу и градили бољи свијет.
Говорећи о страдању Јевреја, Срба, Рома и других у Јасеновцу, Атијас каже да је ријеч о опсесивном убијању индустријских размјера.
"Не смијемо дозволити да наша срца преузме мржња као што се то десило њемачком народу и осталим екстремним националистичким групама које су створиле Независну државу Хрватску, а што се догодило и у Словачкој, Мађарској и другим земљама у којима је дошло до истребљења Јевреја", рекао је Атијас Срни.
Он је поручио да се не могу одржати ревизионистички покушаји промјене историје с обзиром да подаци и документација о страдањим постоје и они су сачувани.
Када је у питању страдање Јевреја у Добоју, као и на простору БиХ, Атијас каже да је систем њиховог уништења био такав да су мушкарци одвођени у Јасеновац а жене и ђеца у логор у Ђакову.
Он је указао на свједочење Јосипа Елезара, који је имао срећу да побјегне из тада, како је навео, усташког Добоја, о страдањима свог оца Саломона Елезара који је депортован у логор Јасеновцу и мајке Ерне која се отровала када су је усташе хапсиле у Добоју.
Од десеторо Саломонове ђеце, само су Јосип, Ида и Клара преживјели, док су остала браћа и сестре, заједно са њиховим члановима породица, одведени у Јасеновац гђе су убијени.
Атијас каже да је Елезар, касније потпуковник у ЈНА, оставио писани траг о периоду убијања и бесправља доласком усташа и Нијемаца у Добој током Другог свјетског рата, као и агресивном покрштавању на католичку вјеру, денунцирања и одвођења у логоре.
У једном од њих Елезар наводи да су Јевреји под принудом одвођени на рад код њемачке војске иза Соколског дома у Добоју или у логоре, и да је трагика тих малих вриједних трговаца, љекара, обућара и кочијаша била у томе што су Јевреји.
"У таквој атмосфери трговац грађевинским материјалом Ренерт и његова супруга, старац и старица, да не би били одведени у логор, свјесно су се отровали у својој соби", написао је Елезар.
Он је навео да су "најистакнутије усташе" били Главанића, из берберске радње на старој станици, затим Махнића, који је био главни организатор дијељења Јеврејима жутих трака, и добојске бабице чијег се имена не сјећа.
Као организатор усташке власти посебно се истицао банковни чиновник Дуспер, а након њега католички свештеник Камбер, истиче Елезар.
Атијас је указао и на оне који су имали срећу да тада преживе, попут браће Алберта и Јозефа Песаха великих добојских трговаца, а спашени су захваљујући оцу Милана Ковачевића који их је избавио да би након тога из Дубровника бродом пребјегли у Аргентину.
Према казивању Деде Трампића, који је радио код браће Песах, тадашњи рабин Јуда Мачор проведен у затвор гђе је и задњи пута виђен жив.
Атијас је подсјетио на околности спасавања његовог ђеда Михајла Атијаса, кога је 1942. године на жељезничкој станици од депортације сачувао жељезнички чиновник Рајко Законовић.
"Када су се сви разишли он је препливао ријеку Босну и готово три године сакривао код породице Смаилбеговић у Великој Буковици. Након тога, будући да су и они били осумњичени да припадају народноослободилачком покрету, ђед је пребјегао у село Станове, након чега се до 1945. склања у село Кожухе код Анђе, баке Борислава Паравца, некадашњег српског члана Предсједништва БиХ", рекао је Атијас.
Срећу да преживи, каже Атијас, имала је и његова бака Берта, која је 1941. године одведена у сарајевски затвор, да би већ 1942. године поново била ухапшена и спроведена у логор на острво Рабу у Хрватској, који је био под италијанском управом, а тиме и блажи по Јевреје.
"Њена цијела породица је страдала, изузев мајке и брата", описује Атијас.
У знак сјећања на страдале добојске Јевреје 28. априла прошле године у дворишту Јеврејског културног центра у Добој постављена је Спомен-плоча са уклесаним именима њих 89.
Атијас каже да ће делегације јеврејских општина Добој и Бањалука данас присуствовати комеморативном скупу у Доњој Градини и подсјетио да је Јеврејска општина Добој одмах након празника Песах започела са активностима у знак сјећања на страдале служећи помене у Бијељини, Добоју и Броду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
