Анђелко Цумбо, стручњак за грађевинарство: Зграде падају због jавашлука инвеститора

-  Било је више фактора који су довели до тога да веома много људи страда. Потрес је био плитак и јак, али се десио и у раним јутарњим часовима када људи спавају. Али из свега виђеног може се закључити да је до оволиког страдања дошло и због лошег квалитета изграђених објеката. Не треба заборавити да се ради о трусном подручју у ком се сударају три плоче. И то се знало. Значи, надлежни из тих регија су требали водити рачуна о квалитету градње. Али слике с терена указују супротно, да се о томе углавном није водило рачуна, ни о избору локације, пројектовању, техничкој документацији, спратности објеката и на крају квалитету саме градње. Резултате тог јавашлука појединих инвеститора који су покушали да се на брзину обогате, али и оних који су им гледали кроз прсте, данас можемо видјети у виду зграда које су се порушиле као куле од карата - истакао је Цумбо у интервјуу за “Глас Српске”.    

ГЛАС: Да ли се штедјело на материјалу или су саме зграде лоше пројектоване?

ЦУМБО: Оно што је мени прво запело за око јесте то да су порушене зграде рађене од изузетног лошег материјала, као да је неко покушавао да уштеди на бетону. И то ме чуди, јер сама конструкција зграде у коначници не кошта много инвеститоре. То је неких 30 одсто од укупне инвестиције. На сликама које сам гледао примијетио сам и да је сама арматура која је уграђивана у објекте била изузетно слаба. Уграђивано је далеко мање него што то треба.

ГЛАС: Како објашњавате случајеве када су зграде фактички клекнуле, односно горњи спратови су остали читави, али је прва етажа нестала, као да ју је земља прогутала?

ЦУМБО: То је резултат катастрофалних грађевинских грешака. Ради се о грешци у пројекту. Можда је он и био добар, али га је инвеститор накнадно промијенио. Код ових зграда није било армирано-бетонских зидова, већ стубови. Значи, кориштен је један скелетни систем градње који је веома “покретљив”. Инвеститори врло често у посљедње вријеме “чисте” та приземља, претварајући их у пословне просторе. У том случају етаже које служе за становање врше притисак на приземље. На тај начин и овакве зграде постају пуно круће и мање отпорније на земљотресе, јер на спратовима имате велику масу која ће се љуљати, а у приземљу “меку” конструкцију. Тако изграђен објекат тешко ће преживјети овакве и сличне потресе. Постоји могућност и да су у појединим случајевима зграде прављене на лошем тлу.

ГЛАС: И наша подручја су у прошлом, а и овом вијеку имала негативна искуства са земљотресима. Да ли смо научили лекцију, какви су нам прописи када је у питању градња на трусним подручјима те да ли се исти поштују у пракси?

ЦУМБО: Нажалост и код нас постоји много новокомпонованих инвеститора, који посљедњих година згрћу огромне паре градњом и продајом стамбених објеката. Они на једну уложену марку желе да зараде двије. Иако зарађују огроман новац, када треба адекватно платити неког грађевинског инжењера то постаје велики проблем за њих. Тада израда пројекта постаје наводно скупа те траже јефтинија рјешења. И знате шта се онда зна десити, да поједине архитекте свјесно у неким сегментима излазе у сусрет инвеститорима, како би пројекат градње учинили јефтинијим. Поред тога, данашњи инвеститори желе и да приземља буду чиста, како би могли да их претворе у пословне просторе. Видимо само неке стубове и стакло и ништа више. То није добро, што може да утврди сваки грађевински инжењер. Знало се десити да они врло често одустану од контроле оваквих и сличних објеката, јер не желе да једног дана за нешто одговарају. Значи има свега, али постоји и веома много савјесних људи који добро раде свој посао, придржавајући се свих прописаних стандарда градње. 

ГЛАС: А шта је с овом другом страном, несавјеснима?

ЦУМБО: Знам само да моје колеге и ја савјесно радимо. Али сигурно да има и оних који знају зажмирити, уз ријечи “па ваљда ће све бити у реду”. И није проблематично само пројектовање, већ и то што, примјера ради, исте фирме раде и пројектовање и ревизију. Или се пак нађу партнерске фирме које онда једна другој излазе у сусрет. То је неопходно промијенити и ревизију пројеката давати само онима са искуством у области конструкција. Некада је то радио надлежни институт, али се то у међувремену промијенило, због законских рјешења која су уведена. Све се свело на брзу градњу и продају. Велики проблем је и што сами извођачи, да би добили неки посао, дају изузетно ниске понуде, а онда када га добију, гледају како да не прођу као боси по трњу. Тада се праве разне калкулације и уштеде у материјалу. Те и такве грађевинске фирме углавном немају ни добрих пословођа, нити шефова градилишта који би могли уочити одређене пропусте и указати на њих.

ГЛАС: Према важећим законским прописима, на подручју Бањалуке требало би да се граде објекти који могу издржати потресе снаге девет степени по Рихтеровој скали. Да ли се то поштује?

ЦУМБО: Када се погледају сами пројекти и документа, онда је све чисто. Нико неће написати да је пројектовао зграду на осам степени или мање. Али има ту других проблема. Примјера ради, да ли ће неки инжењер признати да има “меку етажу”, што би га онда обавезало да другачије направи прорачун. Па у највећем броју случајева неће.  

ГЛАС: Када помињете ту “меку етажу” ту мислите на оне зграде које у приземљу имају пословне просторе?

ЦУМБО: Тако је, али велики проблем јесте и код оних зграда које имају рецимо подземне гараже, јер инвеститорима врло често смета “вишак” зидова, те траже да се они уклоне, те поставе стубове како би се добило више простора. Слично је и код пословних простора па се поједини инжењери мало заиграју и пројектују нешто флексибилнији објекат. Не значи да су ови објекти због тога опасни, да ће се срушити, али су они на овај начин изложени већем помјерању и стресу. Најгори случај може се десити у оним градњама када се ојачава горњи дио, због меке доње етаже.

Контроле старих објеката

ГЛАС: Колико се води рачуна о безбједности старијих стамбених објеката код нас?

ЦУМБО: Тих старијих објеката има доста. Један број њих је у лошем стању, јер је и зуб времена учинио своје. И они могу бити проблем, јер никада се не зна које све недостатке они крију. О њима, колико ми је познато, не води се рачуна и нису предмет контрола. Не зна се ко би то радио, како и ко би то могао финансирати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.