Анђелина Ошап Гаћановић: за „Глас Српске“: Хоће да нам отму и цркве и ћирилицу

Због тога је чланове овог тијела, чији рад изазива низ полемика у јавности,  Комисија за финансије и буџет Дома народа Парламента БиХ, позвала на саслушање те је основано и истражно тијело које би требало да утврди зашто препоруке ревизора нису спроведене те ко је све одговоран за незаконит рад.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” члан Комисије за очување националних споменика Анђелина Ошап Гаћановић, истичући како њене поједине колеге годинама излазе из законских оквира понашања и дјеловања, не осврћући се на сва упозорења и препоруке надлежних органа. Како истиче, посебно су ревизори указали да комисија мора расписати конкурс за избор извршног функционера ове институције.

- На то сам и ја указивала, али консензуса, нажалост, није било. Још прије четири године истекао је мандат руководиоцу стручне службе и он се од тада налази у техничком мандату. Иначе ријеч је о лицу које је у претходном периоду поступало мимо закона, радећи ствари за које није надлежан. Моје колеге су инсистирале да ово лице и даље остане на тој функцији, са чим се нисам сложила. Због тога сам доживјела од тих да ме развласте, односно да ме онемогуће у мом свакодневном раду - каже она.

ГЛАС: Шта је још било спорно, а на шта су ревизори указали?

ОШАП ГАЋАНОВИЋ: Указали су и на уговоре о дјелу који су додјељивани, иако су та мјеста већ била систематизована, односно попуњена. Они су то радили иако на то нису имали права, јер то могу радити само чланови комисије, не и извршна тијела, као што је то радила стручна служба. Иако сам упозоравала да то није законито они су се ипак правдали и позивали на један интерни акт, али и њега је самовољно, и мимо закона, донијело једно лице. О свему томе сам обавијестила надлежне и истражне органе. Добила сам одговор да је ово лице уистину поступало мимо својих законских овлашћења. Видјећемо како ће истражни органи оквалификовати ово дјело. Предмет истраге биће и записници са сједница које моје колеге нису хтјеле да усвајају, јер су на тај начин избјегавали спровођење донесених закључака. На све ово упозоравам већ годинама и надам се да ће коначно бити стављена тачка на ову самовољу, јер се на најдиректнији начин руши Анекс 8 Дејтонског споразума. 

ГЛАС: Од када постоје сви ти проблеми?

ОШАП ГАЋАНОВИЋ: Све је почело када сам својим колегама рекла да они кроз свој рад руше Анекс 8. Покушала сам да сва та спорна питања ставим на дневни ред, да о њима расправљамо, али је то игнорисано. Чак сам се нашла на удару свог колеге Фарука Капиџића. Све то је довело до тога да је ова комисија била више у блокади, него што је радила свој посао. Рецимо 2022. године током мог предсједавања сједницама готово све су блокиране, јер нису дозвољавали да се усвоји ни дневни ред. Њих је углавном минирао Капиџић. С том праксом, нажалост, настављено је све до данас, због чега нисмо ни били у стању да пошаљемо надлежнима извјештај о раду. 

ГЛАС: Да ли се нешто у међувремену урадило када је у питању национални састав овог тијела?

ОШАП ГАЋАНОВИЋ: Национална структура запослених је законски прописана. Она мора одговарати националној структури БиХ. Нажалост, и то је игнорисано. И ово питање сам покушала актуелизовати, али с друге стране опет тишина, што је опет довело до тога да је комисија постала готово једнонационална. До тога је дошло јер надлежним институцијама нису просљеђивали извјештај о националној структури запослених. Покушала сам да то сазнам увидом у персоналне досијее, али ми је и то било онемогућено. Међутим, и на прву је видљиво да нема довољан број запослених који се изјашњавају као Срби. Интересантно, много је оних који се изјашњавају као остали. Никако се не смије допустити да институција која би требало да штити културу у свом саставу има представнике самог једног народа, јер се на тај начин стварају услови за злоупотребу, што је до сада и чињено.

Присјетимо се само покушаја присвајања српске културне баштине.

ГЛАС: Шта се жели постићи са безобзирним отимањем српске културне баштине?

ОШАП ГАЋАНОВИЋ: Кроз разне одлуке сва добра која се налазе на територији БиХ покушавају се ставити у контекст једне идеолошке идентитетске призме, да су она босанска. На тај начин се добра осталих народа, па и српског, стављају у тај један калуп и контекст некакве босанске нације. Тако су херцеговачкe Косачи постале босанске велможе. Као прво, то је недопустиво и историјски неутемељено. Као друго то није у складу ни са Анексом 8. Подсјетила бих да је било и покушаја да се разна српска јеванђеља претворе  у нешто босанско. Ради се о једном добро осмишљеном процесу, али и опасном, јер се на најдиректнији начин врши напад на српску културу и њену баштину. Чак се и ћирилица налази на удару па и саме цркве којима се брише префикс православни. Слично је и са гробљима, али и некрополама. Ово је отворени напад на српско биће и његов опстанак.

Кршење права

ГЛАС: На који начин су Вас још блокирали?

ОШАП ГАЋАНОВИЋ: Анексом 8 је јасно дефинисан рад комисије, али стручно лице, које је само оперативни орган, на све начине ме је саботирало избјегавајући да ми достави чак и тражена документа и уговоре. На крају сам због свега тога, угрожавања мојих људских права, поднијела и жалбу Омбудсману БиХ. Они су констатовали да је нарушена хијерархија одлучивања те је препоручено да се под хитно измијене интерни акти. Међутим, секретаријат то ни до данас није спровео.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.