АНАЛИЗА У шта се претворио УН, некадашњи бастион међународног права

Вељко Зељковић
АНАЛИЗА У шта се претворио УН, некадашњи бастион међународног права

БАЊАЛУКА - ММФ, Свјетска банка и Свјетска трговинска организација само су нека од међународних тијела која САД уз помоћ Бретонвудског споразума злоупотребљавају да изграде своју економску и финансијску моћ, а што углавном прате ратови, уцјене, санкције и кршење људских права. Нажалост, САД су уз помоћ својих западних савезника успјеле и некада поштоване Уједињене нације претворити у својеврсно политичко оружје против остатка свијета.

Каже ово политиколог и доктор политичких наука Стеван Гајић коментаришући многобројне резолуције које су у протеклом периоду подржане или оспорене од стране САД, а које су недвосмислено показале да су Уједињене нације постале мјесто у ком се најбоље осликава нова блоковска подјела свијета - Америка и земље Европске уније, односно дивљи запад против остатка свијета. Сматра како Вашингтон на овај начин наставља да урушава постојећи безбједносни глобални систем и на најдиректнији начин гази по међународном праву, намећући западну хегемонију, иза које стоји 900 милиона људи, остатку свијета који чини седам милијарди становника наше планете.

Стављање звона

Хладни рат, који смо имали од 1945. године па све до деведесетих, према ријечима Гајића се узима као неко златно доба међународног права. То се, међутим, мијења након што су САД постале једини свјетски хегемон. Од тада војна моћ и економска сила постају главни алати у креирању међународних односа. Западне владе, каже, тврде да су њихове спољне и унутрашње политике мотивисане људским правима и демократијом, држећи лекције другима да то не поштују те пријетећи им да би се могли наћи на некој од њихових црних листа. Али на међународној сцени, указује Гајић, западне земље настављају да досљедно гласају против тога, флагрантно кршећи вољу већине, али и сва утврђена демократска начела и повеље.

- Они су у стању да организују резултате гласања. Године иза нас показале су све то лицемјерство њихове спољне политике, али и осталих западних земаља. Покушавају оспорити, односно прикрити све зло које су починили или и даље чине широм свијета - каже Гајић.

Пита се како је могуће да неко ко се проглашава толиким демократом диже руку против резолуција које осуђују буђење нацизма и фашизма у Европи, али и увођење једностраних санкција које у сиромаштво гурају велики број земаља и људи.

Додаје како смо свједоци и да се од црног прави бијело и обрнуто, а што се најбоље може видјети на примјеру резолуције о Сребреници. Како каже, звоно које би требало да носе САД и Њемачка због свих почињених злочина и геноцида широм свијета, сада се покушава ставити о врат Србима.

- То је страшно. Доношење овог акта подржава и Израел, а видимо шта они раде у Гази, али и Турска која је готово са мапе збрисала Курде. Ту су, наравно, и Немци, који на овај начин из свести људи желе избрисати Аушвиц и милионе убијених и плански протјераних. И све то није геноцид, али јесте злочин у Сребреници. То нема везе са људским разумом, али има с њиховим намерама и плановима да им тај документ послужи да заврше своју балканску одисеју коју су започели још деведесетих. Како то нису успели преко разних високих представника, сада покушавају преко УН и послушних земаља. Бојим се да је већ организовано дизање руку. Желе направити алиби за наредне политичке потезе, али и написати неку нову историју у којој ће они бити добри момци, а сви остали лоши - каже Гајић.

Зле намјере

Слично мишљење има и политички аналитичар Драгомир Анђелковић, који каже да је одавно постало јасно да САД преко ММФ-а и сличних међународних институција покушавају управљати остатком свијета. Међутим, за спровођење своје хегемоније потребна су и моћна политичка оруђа, попут Суда у Хагу, разних санкција и црних листа.

- Нажалост, они од деведесетих покушавају зајахати и Уједињене нације, злоупотребљавајући ово тело кроз Генералну скупштину. Они то раде вршећи притисак на поједине чланице да гласају по њиховим директивама. Али да би нешто било и обавезујуће и имало своју политичку и сваку другу тежину, треба да прође и Савет безбедности, а што је мало вероватно с обзиром на то да тамо, између осталог, седе Русија и Кина. И тај амерички маневарски простор, да и преко УН покушају наметати одређене одлуке, није ни приближно толики као у случају ММФ-а, Светске банке и других међународних тела, која у потпуности контролишу - наводи Анђелковић додајући да је понашање САД у овим случајевима злонамјерно и искључиво егоистично мотивисано.     

За и против

Да су се УН претвориле у мјесто у ком се најбоље манифестује неки нови глобални поредак, могло се видјети из недавно одржане сједнице Савјета за људска права Уједињених нација (ХРЦ). САД и европски пријатељи су том приликом гласали против осуде једностраних санкција, за које је од стране предлагача истакнуто да крше међународна и људска права.

Иначе, ову мјеру којом се осуђују једностране мјере принуде предложио је Покрет несврстаних, наводећи како се оне углавном уводе од стране богатих земаља глобалног сјевера. Како је овом приликом истакнуто, само су  САД до сада увеле санкције против више од 50 земаља, које представљају више од једне четвртине свјетске популације и отприлике једну трећину глобалног БДП-а. Нажалост, ово је био други пут да иста екипа не жели да подржи усвајање ове резолуције. 

Сличан сценарио био је и на састанку Трећег комитета Генералне скупштине Уједињених нација, одржаном 7. новембра прошле године. И овом приликом западне земље су се успротивиле нацртима резолуција које позивају на промовисање демократије, људских права и културне разноликости, док су истовремено подржале употребу плаћеника и примјену санкција.

Почетком ове године земље чланице овог међународног тијела разматрале су и нацрт резолуције о борби против глорификације нацизма и неонацизма. Против су биле Украјина, САД, Велика Британија, Канада, Њемачка и друге земље Европске уније, али и БиХ. Иако је БиХ страдала у Другом свјетском рату од оног што је донио нацизам, амбасадору БиХ у Уједињеним нацијама Златку Лагумџији очигледно је много важније било да подржи Америку и Велику Британију. 

Сребреница

Када је у питању резолуција о Сребреници, која ће се ускоро наћи у УН, политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да се ради о класичном пропагандном памфлету којим се западни свијет жели приказати као заштитник муслимана, а што им је посебно важно у свјетлу актуелних дешавања у појасу Газе, гдје гине на десетине хиљада невиних цивила. 

- Ова резолуција не може бити фатална као она која је 2015. предложена од стране Велике Британије. И то је добра страна ове приче, али има и лоша, јер се на овај начин наставља са ширењем лажи. И то је један део америчког плана. Други је да се направе услови да се Русија конфронтира са муслиманским светом, посебно оним на Блиском истоку, што наравно има везе и са настојањима Москве и Пекинга да створе неки нови и праведнији свет, али и учврсте дипломатске односе са арапским земљама - каже Анђелковић.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана