Анализа тржишта показала апсурдну ситуацију понуде и потражње

Наиме, Завод за запошљавање РС објавио је документ под називом „Тржиште рада у РС у 2023. години” у којем је наведено да је на крају децембра прошле године на евиденцији бироа било  58.790 људи, што је за 8,6 одсто мање него годину раније. 

Највеће учешће у структури незапослености имала су лица са трећим степеном стручне спреме, којих је било 32,3 одсто. На другом мјесту су незапослени са средњом стручном спремом и то 32,1 одсто, неквалификованих је било 20,3 одсто, а оних са ВСС  11,3 одсто.

- У трећем степену образовања највише је било продаваца и то 3.101, бравара 1.712, аутомеханичара 1.316, кувара 1.054, металостругара 980, конобара 970, возача теретних возила 953, конфекционара 954, те 513 столара  - подаци су  Завода за прошлу годину. 

Као главне изазове на тржишту рада идентификовали су дугорочну структуру незапослености, посебно међу младима, и високу стопу неактивности међу женама и угроженим групама, као и недостатак радне снаге са одговарајућим квалификацијама и вјештинама.  Анализа старосне структуре незапослених показује висок удио старијих од 50 година, али и висок проценат незапослених младих до 30 година и то 19 одсто.

У Заводу додају да су грађевинари најтраженија професија, али да је 88 одсто  слободних радних мјеста остало непопуњено. 
- Тешки услови рада и мале плате отежавајућа су околност, а грађевински радници који су пријављени као незапослени тешко прихватају такве послове - наведено је у документу. 

Замјеник предсједника и члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма РС „Хорека” Горан Куртиновић каже за „Глас” да му није јасно откуд на бироу више од 2.000 незапослених кувара и конобара кад практично сваки други локал трага за радницима тих образовних профила. 

- Сматрам да су ти људи само фиктивно на бироу. Сви који оду на сезонски рад у Хрватску или Црну Гору овдје остају на евиденцији Завода за запошљавање како би њихове породице могле имати здравствено осигурање. Има и оних који раде на црно, али то су минималне, занемарљиве бројке, бар када је у питању угоститељство - појаснио је Куртиновић. 

Надаље наводи да поједини радници желе искључиво повремени ангажман, односно да конобаришу на свадбама, крштењима и сличним весељима.  

- Они не желе да раде сваки дан, нису нам на располагању, а пријављени су на бироу. Било је ситуација да су колеге преко Завода покушавале доћи до радника, а кандидати су их молили да Заводу саопште како не испуњавају тражене критеријуме јер у суштини неће да раде -  додао је Куртиновић.

И предсједник Удружења за унутрашњи и међународни транспорт Српске Никола Грбић сматра да су званични бројеви апсурдни, наводећи да сумња да на бироу има возача који не могу доћи до посла.

- То је практично немогуће јер је потражња за професионалним возачима огромна. Више пута сам лично путем медија и друштвених мрежа трагао за возачима, али се нико није јавио. Сарађујемо и са Заводом, тражимо од њих људе, али возача просто нема. Ти који су на евиденцији незапослених или раде на црно или су отишли у иностранство, а неко од рођака и пријатеља их пријављује редовно на биро - казао је Грбић за „Глас”.

Секретар Удружења грађевинарства и индустрије грађевинског материјала при Привредној комори РС Миле Петровић каже за „Глас” да грађевинске фирме у складу са потребама редовно од Завода потражују радну снагу.

- У разговору са кандидатима које обезбиједи биро фирме обично буду одбијене јер тај кадар није заинтересован за рад. Сматрам да оне који су здрави и радно способни треба брисати са евиденције бироа на годину, двије ако одбију запослење у струци. Привреда плаћа осигурање на незапосленост, што и треба, али нема сврхе да се одређеним људима десет година плаћа здравство, а они неће да раде и то у својој струци - казао је Петровић. 

В.д. директора Завода за запошљавање РС Дамјан Шкипина рекао је за „Глас” да радник према закону не може бити пријављен на биро и истовремено код послодавца у другој земљи, али да Завод нема могућност провјере.

- Немамо на том нивоу сарадњу са Хрватском, Црном Гором, земљама гдје наши људи одлазе на сезонске послове. Не можемо знати када они пријаве радника па да га ми бришемо са евиденције. Бришемо их само у случају ако се не јављају редовно на биро - појаснио је Шкипина. 

ИСКАЗАНЕ ПОТРЕБЕ

У Заводу за запошљавање наводе да су у 2023. години с циљем обезбјеђивања радника стигле 8.742 пријаве послодаваца који су исказали потребу за 13.946 радника. 

- Најтраженија занимања исказана у потребама послодаваца су били педагози, затим грађевинари, финансијски радници и економисти, трговци и угоститељски радници. На основу критеријума и услова које су поставили послодавци извршена је прелиминарна селекција кандидата, након чега су упућени послодавцима на разговор. Укупно је реализовано 6.600 пријава, док су послодавци одустали од 636 захтјева јер није било пријава на конкурс - наведено је  у документу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.