Анализа тла око Уне по убрзаној процедури?
САРАЈЕВО - Док у БиХ још чекају одговоре из Хрватске на примједбе које су ставили на тамошњу студију утицаја на животну средину, а у вези са намјером да упркос аргументима и негодовању с ове стране Уне уз саму границу одлажу радиоактивни отпад из Нуклеарне електране “Кршко”, све се више помиње да би раније најављена истраживања овдашњег тла око Новог Града требала брзо почети.
Хрватска је, наиме, власник половине електране “Кршко” у Словенији и мора да преузме половину отпада, а увелико се помиње да би први дио тамо могао бити складиштен већ 2025. или 2026, тако да озбиљно припремају терен за те намјене и то на мјесту бивше касарне “Черкезовац” на Трговској гори, која се налази на подручју општине Двор, односно с друге стране Уне.
Став свих страна у БиХ је да је та локација недопустива јер је у сливу ријеке Уне, која је заштићено подручје, а посебно се упозорава да би одлагањем тог отпада око 70 одсто потенцијалног негативног отицаја осјетила управо БиХ, односно било би угрожено здравље око 250.000 становника.
Због тога је, како тврде оних који су директно укључени у одбрану тог става, у марту упутили Хрватској одговор са захтјевима и примједбама на захтјев за издавање садржаја о студији утицаја на животну средину збрињавања радиоактивног отпада на Черкезовцу.
Предсједавајући Експертског тима за праћење стања и активности у вези са проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори Емир Диздаревић за “Глас” је рекао да одговора из званичног Загреба још нема, али да и нема рока до када би то требало да ураде.
Док чекају и те податке, на које поново имају право да огласе, потврдио је да спремају нови извјештај о томе што су радили и шта даље.
- Из Министарства спољне трговине и економских односа БиХ су рекли да ће ургирати да се почне са истраживањима са наше стране, односно са узимањем узорака и испитивањем тла. Ријеч је о истом подручју, саставу, гледајући то очима струке тако да ће нам ти подаци бити веома значајни за све тврдње у вези са саставом земљишта, трусношћу подручја и тако даље - истакао је Диздаревић који више информација са различитих адреса у БиХ о потезима на овом пољу очекује у току ове и наредне седмице.
Из републичке Владе недавно су поручили да је Српска спремна да покрене додатна истраживања која ће потврдити да та локација испуњава ниједан параметар да би тамо било одлагалиште, као и потврдили да је издвојено милион КМ за финансирање активности и да је припремљен акциони план.
О овој теми требало би да буде ријечи и на засједању Народне скупштине које почиње данас у Бањалуци, имајући у виду да је на дневном реду и извјештај скупштинског Одбора за заштиту животне средине који је недавно одржао и тематску сједнице о одлагању радиоактивног отпада на Трговској гори. У том документу је, између осталог, наглашено да досадашње активности институција Српске и БиХ нису зауставиле Хрватску и предложено је усвајање нове резолуције о противљењу изградњи одлагалишта на Трговској гори јер је посљедњи пут Народна скупштина о томе расправљала у децембру 2015. године.
Ријечни сливови
Чланови правног тима за проблематику Трговске горе већ су завршили и стратегију у којој су побројали све опције које су на располагању БиХ у том сектору борбе против намјера да уз границу буде одлаган опасни отпад. Потребно је, према њиховим оцјенама, ојачати домаћу дипломатију, али и активирати државе кроз које протиче ријека Дунав, од ушћа Саве, али и обезбиједити услове за вођење спора пред судовима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
