АНАЛИЗА Шобот колатерал препуцавања у коалицији

Указује на ово постизборна математика из које се може видјети да би Шобот у том случају обезбиједио сигурну побједу у трци са кандидатом ПДП-а Драшком Станивуковићем за мјесто градоначелника у највећем граду Српске. Умјесто тога, ови избори показали су да више није могуће правити било какве страначке калкулације и градити побједу на локалу ослањајући се при томе на сигурну помоћ коалиционих партнера и њихових гласача.

Кандидат ПДП-а Драшко Станивуковић освојио је 29.700 гласова више него његова матична партија. У процентима гледајући то је око 140 одсто. С друге стране, код Шобота је сасвим другачија ситуација. Он је добио само 13,4 одсто више гласова него партија која га је кандидовала - око 4.300.  

Логички размишљајући, разлика између кандидата СНСД-а и ПДП-а вјероватно би била још већа, јер је један дио потенцијалних гласова које је евентуално могао добити Станивуковић, одвукла Јелена Тривић.

Да би се схватила ова политичка укрштеница, ко је за кога гласао, те  одгонетнула мистерија (не)очекиване побједе Станивуковића, као прво требало би узети у обзир и укалкулисати да је један од кандидата за ово мјесто била управо поменута Тривићева, која је добила више од 13.000 гласова, око три пута више него Народни фронт који предводи. Разлика износи 8.500 гласова. Претпоставка је да су за њу гласали симпатизери За правду и ред - Небојше Вукановића, партије која је освојила 3.019 гласова, СДС-а (2.128) и покрета “Бањалука зове” (2.860). У збиру то износи око 8.000. Остатак, неколико стотина гласова, она је вјероватно добила од својих некадашњих партијских колега из ПДП-а. Уосталом и постизборна реакција лидера ове странке Бранислава Бореновића на то указује, јер је из странке одстранио неколико лица. 

Откуд онда Станивуковићу толики број гласова, јер су још на тањиру преостали гласови СП-а, УС-а ДЕМОС-а, СПС - Горан Селак, ДНС-а, НПС-а и  Независног покрета “Својим путем” иза ког је стао Игор Радојичић?! Нико од лидера ових странака или високо рангираних страначких узданица никада јавно није подржавао досадашњу политику Станивуковића, али ни ПДП-а. Ових седам политичких субјеката на крају је, сумарно гледајући, освојило 28.800 гласова.

Претпоставимо прво, да су условно речено “остали”, који су гласали за СДП-а, ХДЗ-а и СДА, бирајући између Шобота, Станивуковића и Тривићеве, заокруживали име кандидата ПДП-а. То је отприлике око 2.000 гласова. Вјероватно је био и један мали број оних који су на листама давали подршку СНСД-у, а истовремено заокруживали име кандидата ПДП-а. Колики је тај проценат тешко је закључити.

Профил тих људи - запослени у некој од јавних институција и установа у Бањалуци, или њихови чланови породица, који су вјероватно осјећали обавезу да гласају за СНСД, а при томе су сматрали да је Станивуковић ипак нешто добро урадио у претходне четири године, градећи кружне токове, споменике, Ћирилични парк, језеро код Делте те доносећи одлуке које је требало да олакшају живот пензионерима.

Друга претпоставка - Станивуковића су у једном значајном броју подржали и симпатизери покрета Игора Радојичића, који се на неславан начин растао са СНСД-ом, а вјероватно и ДНС-а, партије која је на овим изборима наступила заједно са Партијом уједињених пензионера, што би могло бити кључно у томе коме је највећи број гласова могао отићи. Када се на овом мјесту подвуче црта -  Станивуковић је на овај начин могао добити око 9.500 гласова, мимо оних ПДП-а.  

У том случају остаје питање шта је са осталих 20.000 гласова које је добио са стране, а ту су још СП, УС, СПС, ДЕМОС и НПС?! Ради се о партијама које на свом постизборном конту имају око 23.100 гласова. Испада да је чак 90 одсто људи, који су гласали за неку од ових политичких опција, за градоначелника бирало Станивуковића. Разлика од 3.000 отишла је на страну Шобота.

На крају још једна теорија - да нису сви напријед побројани гласали за лидерку НФ-а Јелену Тривић. Ако број умањимо за рецимо 20 одсто, то ипак неће много умањити чињеницу да су гласачи поменуте “петорке” у великом броју гласали за Станивуковића. Да је то којим случајем било фифти-фифти, или који проценат већи у корист кандидата ПДП-а, нови градоначелник био би несумњиво Никола Шобот.

Да би се схватило расположење гласача у Бањалуци и колико-толико одгонетнуло, односно демистификовало како је то Станивуковић математички успио побиједити, иако иза себе није имао ни приближно неопходну партијску подршку, осврнућемо се и на исход гласања на појединим бирачким мјестима. И из ових података се мање-више може наслутити како се све одиграло, односно на крају завршило. Насумично смо изабрали неколико бирачких мјеста у насељима Ада, Росуље, Лазарево и Лауш. Када се погледа расподјела гласова, могла би се наслутити једна уочљива матрица гласања. Примјера ради, на једном од бирачких мјеста у насељу Ада, СНСД је освојио 174 гласа, а ПДП 105. С друге стране, Шобот је добио 198, Станивуковић чак 248. Кандидат СНСД-а добио је 24 гласа више од партије, а кандидат ПДП-а 143. Када су у питању партије с којим ова странка сарађује на ентитетском нивоу, СП, УС, СПС, ДЕМОС и НПС, оне су у збиру освојиле 125 гласова. Ово указује да је добар дио ових гласова, које су добиле ове странке, када је у питању избор градоначелника, отишао на страну Станивуковића. Насеље Борик, једно од бирачких мјеста: СНСД 111, ПДП 53, Шобот 119, Станивуковић 143. Петорка је у овом случају освојила деведесетак  гласова. Слична прича је и у другим насељима.

Међутим, шта је са мотивима обичних људи, гласача? Овај резултат могао би се објаснити многобројним скупштинским блокадама у Бањалуци. Наиме због покушаја да се оцрни нови-стари градоначелник, највише су испаштали обични људи, који су онда највјероватније из револта, а можда и ината, гласали за Станивуковића. Овај условно речено феномен могао би се објаснити и једном врстом назовимо га локал патриотизма, односно жеље великог броја Бањалучана да њихов град успјешно напредује, без обзира ко био на власти. Доктор Шобот је у овој причи - колатерал.

Овим резултатима не би требало да се радују у ПДП-у, јер је продукт низа фактора који немају везе са њиховим досадашњим партијским дјеловањем у највећем граду Српске.

Бијељина

Бањалука није једина средина у којој ће у наредне четири године градоначелник бити из једне политичке опције, а скупштинска већина из друге. Ту је и Бијељина у којој је Љубиша Петровић успио поново извојевати убједљиву побједу над кандидатом СНСД-а Микајлом Лазићем. Интересантно, странка која га је кандидовала СДС-Воља народа, освојила је три пута мање гласова од Петровића. И у овој средини присутна је једна матрица гласања, која указује да и у Бијељини, СНСД-ови партнери са републичког нивоа не пружају овој партији безрезервну подршку и на локалу.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.