АНАЛИЗА Постизборна криза у Француској уздрмаће Европу

Послије побједе РН-а Марин ле Пен, који сада води млади Жордан Бардела, у првом кругу избора, очекивало се да ће он освојити највише гласова и у другом, али то се није десило - љевичарски Нови народни фронт (НФП), у ком доминира крајње љевичарска Непокорена Француска Жан-Лика Меланшона, добио је највећи број гласова, али недовољно за апсолутну већину. На другом мјесту је центристичка група “Заједно” предсједника Емануела Макрона, а тек на трећем крајње десна партија Национално окупљање.

Иако је пропорција политичких група у новом сазиву француског парламента мање-више већ позната - и даље је нејасно ко би могао да формира нову владу, ко би с ким могао да уђе у коалицију и какву ће одлуку донијети предсједник Макрон. Како год буде, све ће се урадити да десница не дође на власт, али све указује и да нова влада - ако и када се о њој договоре, највјероватније неће имати вијек трајања дужи од годину дана.

Научни савјетник Института за савремену историју Станислав Сретеновић сматра да је рекордна излазност довела до тога да Национално окупљање остане без могућности да формира владу. Како је појаснио, француски изборни систем је тако направљен да у други круг могу да уђу сви који имају 12,5 одсто гласова. Обичај је, додаје, да се трећи повлачи и позива да гласају за другог како би побиједили првог, те су тако у другом кругу успјели да побиједе фаворизовани Национални фронт Марин ле Пен.

- Међутим, брак из рачуна, да се победи Национални фронт, тешко ће се одржати. Пред овом земљом су тешка времена - каже Сретеновић.

Слично мишљење дијели и политички аналитичар Димитрије Милић. Сматра да су разлози неуспјеха деснице промјена имиџа - што се више не залаже за излазак из ЕУ, за напуштање евра и враћање употребе националне валуте.

Као највјероватнију опцију за будућу владу види технократског премијера ког би љевица могла да прихвати, а који није контроверзан за Макрона, с обзиром на то да је то једина очигледна коалиција која се може саставити.

- Друга опција је да Макрон покуша да састави коалицију центристичких страна у ширем смислу, значи његове партије, републиканаца и умереног дела леве коалиције, те да пронађе нека кадровска решења која могу да служе таквој већини у парламенту - каже Милић додајући да ће Макрон учинити све да у новој влади не види партију Жан-Лика Меланшона.

Француски медији наводе још један могући сценарио, који предвиђа неуспјех претходно наведених опција. То подразумијева да Макрон не би могао да расформира парламент прије јула 2025, што би Француску увело у дубоку институционалну кризу и стална гласања о неповјерењу влади која би заједнички или појединачно захтијевали НФП, републиканци или РН.

Слободан Зечевић из Института за европске студије каже да је тренутна политичка ситуација конфузнија него што је била прије избора.

Због свега наведеног сматра да ће ровито политичко стање у Француској потрајати, што говори да ће и у Европи владати слична ситуација, поготово јер је и у Њемачкој ослабила моћ владајуће коалиције.

Нова реалност на политичкој сцени Француске указује да нема више недодирљивих и незамјенљивих. Према оцјенама појединих аналитичара, иако је Макрон избјегао убједљив пораз, који је био очекиван, развој догађаја указује да ће се он наћи у тешкој позицији. Истичу и да, како год да се заврши ова ребус постизборна слагалица, јасно је да су ови недјељни  избори, али и они недавно одржани у Великој Британији - дио приче о некадашњим империјама које деценијама безуспјешно траже своје нове владаре.

Избори у Француској, на које је изашло чак 67 одсто регистрованих гласача, показали су да је обичним грађанима доста досадашње социјалне и економске политике владајућих. НФП, који је добио највише гласова, а чине га Меланшонова крајња љевица и социјалисти на лијевом центру те Зелени - залаже се за повлачење закона о пензијском систему који је Макрон наметнуо декретом, блокирање цијена и додатно опорезивање милијардера.

Желе и да се ограниче цијене горива и хране, повећа минимална зарада и плате запослених у јавном сектору. Оно што је највише забринуло берзе јесу порески планови љевичара, који су освојили највише гласова на овим изборима, и то у вријеме када је Француска суочена са изазовном фискалном и економском ситуацијом.

Меланшон о Косову

Прво лице ове љевичарске коалиције Меланшон важи за политичара бритког језика који се не плаши да каже оно што мисли. Пажњу јавности привукао је 2010. за вријеме демонстрација против реформи пензијског система. Отворено је подржавао и протесте “жутих прслука”, али је имао занимљиве ставове када је у питању Србија. Истицао је да случај Косова представља један од примјера на које начине САД дестабилизују међународни поредак. Није се либио ни да критикује француске власти када Србија није добила мјесто током централне манифестације обиљежавања 100 година од завршетка Првог свјетског рата. Сматра и да, с обзиром на то да се Француска налази у НАТО-у, она не може да промовише поштовање међународног права и Уједињене нације као оквир за дијалог између држава. Жестоки је критичар и ЕУ, односно начина на који се она финансира и функционише.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.