АНАЛИЗА: Плата већа за 270 КМ, а на столу мање хране
САРАЈЕВО - Ко је у септембру 2021. и у истом мјесецу 2023. имао просјечну плату, прије двије године могао је да купи чак 190 килограма кромпира, 150 килограма шећера или 136 литара млијека више него за овогодишњу мјесечну зараду.
Показује ово математичка рачуница, упоређујући шта се све то за просјечну плату може купити сада, а шта је могло прије двије године.
Иако нас убјеђују да раст плата прати инфлацију, ова више него проста математика то, међутим, демантује, јер не треба човјек да буде толики стручњак за економију да би знао колико од плате може да купи, односно колико се може “пружити”. И није разлика видљива само на примјеру ове три животне намирнице, већ и код других прехрамбених производа.
Према званичним подацима, просјечна плата грађана у БиХ у септембру 2021. године била је 1.006, а двије године касније 1.280 марака.
Значи, мјесечна примања грађана у посматраном периоду повећана су за 274 марке или око 26 одсто. Међутим, због високе инфлације, која одбија да оде без борбе, куповна моћ грађана реално је доста смањена у односу на ону из 2021. године, без обзира на поменуто повећање просјечних мјесечних примања.
То се најбоље може видјети ако се упореде цијене производа и намирница које свакодневно купујемо. Као репер смо узели податке колико се за просјечну плату сад и некад могло купити свињетине са костима, јунетине, пилетине, хљеба, млијека, јаја, кромпира, али и јабука и лука.
Килограм свињског меса са костима у септембру 2021. коштао је 7,8, а ове 11,6 марака. Када се то претвори у плату, прије двије године могли смо да купимо 128 килограма, а ове само 110. Слична је прича и када је у питању јунетина, али и пилетина. У првом случају тај “дефицит” је шест килограма, а у другом 14.
Када је у питању хљеб, тај двогодишњи инфлаторни дефицит износи 20 кила, а у случају јаја 150 комада. Јабука ове године за просјечну плату можемо купити 30 килограма мање него прије двије године, а када је у питању црвени лук чак 88.
Ако је неко којим случајем куповао чајну кобасицу, тај минус износи три килограма, а маслаца и пасуља по пет килограма.
Најповољнија ситуација је код “жестице”, јер се некада за просјечну плату могло купити 63, а у септембру ове године 58 литара.
Реалност показује да је инфлација не само појела поменуто повећање већ и добар дио “основице”, што се најбоље може видјети на наведеним примјерима. Када се подвуче црта, за плату из септембра 2021. године, која је била за 274 марке мања од овогодишње септембарске, могли смо да купимо много више хране.
Предсједник бијељинског Удружења потрошача “Звоно” Јован Василић каже за “Глас Српске” како га није нимало изненадила ова рачуница, те да је на ове негативне трендове и раније указивао и упозоравао.
- У претходном периоду дошло је до за наше услове значајног раста плата, али сигурно не у обиму који би могао да покрије раст цијена, прије свега основних животних намирница. Инфлација је оглодала тај раст примања. Али и трговци су у своје цијене уграђивали страхове, односно предвиђања како би се вриједност одређене робе могла кретати у некој блиској будућности, што је додатно негативно утицало на куповну моћ. Бојим се да више никада нећемо имати цијене из 2021. године, али и да би наредна година могла бити још неповољнија по кућне буџете породица - каже Василић.
Гориво
Уколико упоредимо цијене горива за наведени период, у септембру ове године смо могли да купимо 440 литара горива за просјечну плату од 1.280 марака, а у истом мјесецу 2021. нешто више од 457 литара.
Разлика је 17 литара, односно то је вриједност коју је инфлација појела.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
