АНАЛИЗА: Неразвијени суочени са грчким сценаријем

Упозорава на ово финансијски стручњак, бивши брокер са Вол стрита, Владимир Ђукановић, истичући да рефинансирање дуга постаје све скупље и проблематичније за високозадужене земље због тренутно високих каматних стопа, али и чињенице да се већина земаља суочава са све већом рецесијом, односно падом привредних активности. Осврћући се на недавно објављене податке Европске централне банке (ЕЦБ) да ће ове године, знатно изнад максималне границе од 60 одсто, која је предвиђена у такозваном Пакту за стабилност и раст ЕУ, Ђукановић каже да је ниво задужености у овом тренутку изузетно висок, али и да то можда и није највећи проблем, колико чињеница да дуг еврозоне неће пасти без драстичних реформи, а које ће на својој кожи највише осјетити обични грађани. Појашњава и да је поменути документ посебно важан за земље еврозоне које имају евро као заједничку валуту, јер би он требало да гарантује и стабилност валуте.

Подсјећања ради овај документ и његови строги критеријуми суспендовани су на четири године због пандемије вируса корона и високих цијена енергената. Високе камате, које повећавају износ дуговања, сада свом силином погађају европске финансије и буџете земаља. Њемачке власти недавно су објавиле да ће финансирање отплате дуга ове године коштати 40 милијарди евра, десет пута више него прошле. Слична ситуација је и у Италији, која ће морати издвојити 100 милијарди евра за рефинансирање својих дугова током наредне године.

Поједини аналитичари кажу да у оквиру ЕУ не постоји консензус о томе како смањити задуженост, јер постоји подјела на два непомирљива табора. Једна група држава, предвођена Њемачком, се залаже за јасне буџетске циљеве који треба да важе за све земље ЕУ и да доведу до брзог смањења дуга. Друга група коју предводе Француска и Италија сматра да стратегије за смањење дуга треба да буду одвојене и да узму у обзир специфичне околности које владају у свим земљама, понаособ.

- Уколико не реше ове несугласице могао би се поновити грчки сценарио од пре девет година. Ствари све више измичу контроли - сматра Ђукановић.

Ништа боља ситуација није ни у САД, гдје су годишње камате на дуг америчке владе порасле на више од хиљаду милијарди долара. Фасцинантно је што се тај износ удвостручио у протеклих 19 мјесеци. Оно што је додатно проблематично јесте да скоро трећина америчког дуга, око 7,6 билиона долара, доспијева на наплату у току наредних 12 мјесеци. Та сума ће морати да буде рефинансирана новим задуживањем, али, сада по много вишим каматним стопама, које су на рекордном нивоу, што значи да ће и цијена одржавања дуга, ионако превисока, постати још виша.

Ђукановић указује на то да непрекидно гомилање дуга из различитих праваца води ка томе да ће поједине земље морати да дају све веће камате на државне обвезнице да би инвеститори уопште хтјели да их купују. Ту је онда, како истиче, нова “замка”, мач са двије оштрице, јер ако се дају високе камате за државне обвезнице, онда ће инвеститори много мање улагати у привреду.

Слично мишљење дијели и декан Економског факултета у Бањалуци и предсједник Фискалног савјета Републике Српске Миленко Крајишник, наводећи да би највећи проблем могле имати оне мање развијене европске земље, поготово које имају дуг изражен у доларима.

Анализирајући ситуацију унутар еврозоне Крајишник каже да постоје два евидентна проблема. Први јер је унутар еврозоне дозвољено да буде пробијена утврђена граница од 60 одсто задужености у односу на БДП, а други што рефинансирање обавеза постаје све теже због високих каматних стопа, које је ЕЦБ подигла да би сузбила инфлацију.

- Ако развијене земље у неком наредном периоду забиљеже још већи пад привредних активности и оне би могле имати проблем када је у питању сервисирање дугова. Остаје велико питање зашто ЕЦБ, али и ФЕД и даље воде једну рестриктивну монетарну политику, која гура ЕУ, односно САД у све већу рецесију, али и задуженост?! То ми је стварно нејасно, јер на тај начин праве само још веће проблеме. Да то мало сликовито објасним, ниједно подизање каматних стопа не може закрпити гасовод “Сјеверни ток” којим су се европске земље снабдијевале јефтиним руским гасом - каже Крајишник.

Када је у питању Република Српска, сматра да је финансијска ситуација стабилна те да спадамо у групу високозадужених земаља. Каже да јавни дуг Српске тренутно износи 32,9 одсто, а укупни 39,2 одсто БДП-а.

- Јавни дуг је чак смањен у односу на прошлу годину. Иначе код нас важи фискално правило да он не смије бити већи од 55 одсто. Значи ситуација није забрињавајућа, јер смо далеко од те утврђене горње границе. Истина, раст каматних стопа у свијету нам прави нови терет. Стога сматрам да би требало урадити интернационализацију дуга, односно да се у будућности више ослањамо на унутрашње резерве. Примјера ради Јапан има дуг од око 200 одсто БДП-а, али они се нису задуживали на иностраном тржишту, већ домаћем. То гледано са аспекта националне економије нема толике велике негативне ефекте - наводи Крајишник.

Додаје и да Српска тренутно нема задовољавајућу стопу привредног раста, чији је пад посљедица негативних кретања унутар ЕУ, али и да се ради о стопи која је у тренутним околностима ипак задовољавајућа за сервисирање дуга.

САД: Камате 1.000 милијарди  

Годишње камате на дуг америчке владе порасле су на више од хиљаду милијарди долара крајем прошлог мјесеца. Тај износ се удвостручио у протеклих 19 мјесеци. Оно што је додатно проблематично јесте да скоро трећина америчког дуга, око 7,6 билиона долара, доспијева на наплату у току наредних 12 мјесеци. Та сума ће морати да буде рефинансирана новим задуживањем, али, сада по много вишим каматним стопама, што значи да ће и цијена одржавања дуга, ионако превисока, постати још виша.

Задуженост (Постотак у односу на БДП)

Грчка 178,2 

Италија 147,3

Португалија 120,1

Шпанија 115,6

Француска 113,4

Белгија 106,3

Аустрија 81,3

Мађарска 75,3

Словенија 72,3

Финска 70,8

Хрватска 70,4

Њемачка 66,6

Словачка 58,6

Малта 53,2

Пољска 50,3

Холандија 49

Ирска 49

Румунија 47,8

Чешка 45,2

Летонија 39,9

Литванија 37,3

Шведска 33,6

Данска 30,7

Луксембург 24,6

Бугарска 23,1

Естонија 15,8

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.