АНАЛИЗА: Да ли су црне листе у складу са међународним повељама и какав ефекат производе

Сматра ово бивши дипломата Владислав Јовановић коментаришући најновију одлуку америчке администрације да ову црну листу прошири и на њу стави још три лица - генералног секретара и савјетника предсједника Републике Српске Јелену Пајић, односно Бранислава Окуку те предсједавајућу Вијећа народа Сребренку Голић, јер су директно учествовали у организацији, како су навели, “неуставног Дана Републике Српске 9. јануара”.

Према ријечима Јовановића, санкције су одавно постале моћан инструмент модерног ратовања, односно наставак политике другим средствима, а прослава 9. јануара је, како каже, само изговор како би се наставило са досадашњим кажњавањем свих оних који нису на фону тренутне америчке спољне политике. Подсјећа да је Савјет Уједињених нација за људска права у априлу прошле године осудио досадашње западне санкције. За овај документ тада су гласале 33 земље, док су против биле САД, Велика Британија, земље чланице Европске уније, Грузија и Украјина.

Осуде

Већина земаља чланица овог савјета, наводи Јовановић, овом приликом је снажно осудила наставак једностране примјене рестриктивних мјера као оруђа притиска, укључујући политичке и економске санкције против било које земље, посебно против најмање развијених земаља и држава у развоју, са циљем спречавања ових држава да слободном вољом одлучују о својим политичким, економским и друштвеним системима.

- Како то неко ко је рецимо био задужен, да мало карикирам, за цветне аранжмане, руши Дејтонски споразум и подрива Устав БиХ. Па то је трагикомично. Ко је следећи, људи који су 9. јануара пратили прославу и држали заставе - запитао се Јовановић.

Професор са Правног факултета у Бањалуци Витомир Поповић као интересантну чињеницу наводи да су ове нове санкције објелодањене само пар дана након што је из Брисела препоручено да се да зелено свјетло за отварање приступних преговора са БиХ.

- Америка само формално подржава наш евентуални улазак у Европску унију. Све се у ствари своди на причу о НАТО савезу. И ово кажњавање људи који су, на неки од начина, учествовали у прослави 9. јануара, Дана Републике Српске, представља њихову поруку да се под санкцијама може наћи било ко. То није ништа друго до покушај сијања свеопштег страха и осјећаја несигурности, како би се покушало преобликовати јавно мњење. Такав рецепт они примјењују свуда и ту нема говора о људским правима и слободама, о којима се говори у многим међународним повељама. Нажалост, САД се и даље понашају попут каубоја који желе старосједиоце, Индијанце, истријебити и стрпати у некакве резервате  - наводи Поповић, који је једно вријеме и сам био на америчкој црној листи.

Господари свијета

Истиче како се актуелна америчка администрација изгледа никако не жели помирити са чињеницом да САД нису више апсолутни господари свијета и главни креатори глобалних дешавања и процеса.

- Иде се на стварање новог свјетског поретка. Када се тај процес заврши они више неће моћи преко Свјетске банке и Међународног монетарног фонда контролисати свијет и уцјењивати и условљавати друге државе па ни оне мање. Због тога и на ове најновије санкције гледам као на потез једног очајника. Када је неко у тој позицији онда се од њега може очекивати свашта па и да се и на најдиректнији начин крше сва међународна права и слободе. Нема ту демократије. Боли их када се неко не понаша поданички, јер су навикли да им се сви клањају  - каже Поповић. 

Да појединци из актуелне америчке администрације вјероватно неће презати ни са још драстичнијим потезима, може се закључити и из њихових посљедњих  упозорења - да би се на црној листи могле наћи и финансијске институције (домаће банке) које обављају одређене новчане трансакције са већ санкционисаним лицима.

Подсјећања ради, амерички дивови “Виза” и “Мастеркард”, који доминирају европским платним прометом, прије двије године обуставили су због почетка специјалне војне операције у Украјини своје пословање у Русији. Тамошње банке изгубиле су и међународни SWIFT код у међународном пословању. Колико је један такав сценарио могућ и у БиХ, односно да ли и појединим домаћим банкама, а преко којих се исплаћује плата лицима са црне листе или које купују обвезнице и трезорске записе Републике Српске, пријети сличан ембарго те како би се то уопште могло одразити на овдашњи финансијски систем?

Према ријечима финансијских експерата са којима је “Глас Српске” контактирао, ради се о више него озбиљним пријетњама. Како су истакли, ова врста санкција обично се уводи када неко жели некога озбиљно да удари испод појаса, да му издува дах, а што је био случај и када се Русија жељела финансијски и економски уништити.

- Бојим се да и замислим један такав сценарио, да појединим банкама буде укинут SWIFT код и доток новца из иностранства. Било би им онемогућено међународно и уопште картично пословање. Настао би велики хаос. То фактички значи да људи, односно клијенти тих банака не би у њима могли дизати плату или са картицом отићи, рецимо, на море и тамо плаћати нешто. Замислите сад ситуацију да двије домаће банке које тренутно држе 42 одсто тржишта у Српској, остану без новчаних извора из иностранства и уопште међународног промета. То би онда угрозило и кредите, депозите, али и сам буџет Српске. Питање је шта би у том случају било са исплатом плата и пензија - навели су они, додајући како се надају да до тога ипак неће доћи те да ће у америчкој спољној политици превладати разум.

Ванредно стање

Амерички предсједник Џозеф Бајден продужио је током прошле године важење наредбе о ванредном стању на западном Балкану. Како је тада наведено у његовом саопштењу, објављеном на сајту Бијеле куће, на овим просторима су наводно и даље “угрожени национални интереси САД, од стране појединих политичких субјеката”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.