АНАЛИЗА Брисел у страху од коалиције двију дама

Многи сматрају да се ради о историјским изборима, јер би се први пут десничарске странке, а након удруживања, могле наћи у позицији да имају значајну, а можда и незаобилазну улогу приликом одлучивања о важним темама. Указују и да ће ово бити добра прилика, односно најбољи лакмус папир да се види како грађани 27 земаља чланица Европске уније оцјењују досадашње националне политике својих влада, али и оних које су вођене од стране још актуелне бриселске администрације. 

Отклон удесно

Од почетка године бројне анкете указују да би Идентитет и демократија, као политичка групација странака деснице, односно такозваних суверениста, којој припадају и Национално окупљање Марин ле Пен и Лига Матеа Салвинија, као и ЕЦР, у којој су доминантне странке Браћа Италије италијанске премијерке Ђорђе Мелони, пољска Право и правда и шпански Вокс, могле да значајно повећају број посланичких мјеста. На ово указују и сва досадашња истраживања спроведена у Француској, али и национални избори одржани у Грчкој, Шпанији, Холандији, Словачкој, Мађарској и Италији, који су показали тај отклон удесно. Колики би тај помак могао и бити, односно “потрести” ЕУ и угрозити досадашњу већину коју држе - Европска народна партија (ЕНП), социјалдемократе лијевог центра (СиД) и либерално-центристичка Обновимо Европу, знаће се тек након избора, када буду затворена бирачка мјеста и пребројани гласови. Једна од недоумица је - како би се тај десни блок могао поставити када је ријеч о досадашњем европском курсу безрезервне помоћи Украјини, али и  према САД, односно да ли се и колико Вашингтон може убудуће сматрати поузданим савезником.

Европски конзервативци и реформисти и Идентитет и демократија, двије најјаче десничарске групације, према оцјенама аналитичара могли би добити значајан број мјеста у ЕП. У тој групацији су још Алтернатива за Њемачку, којој се предвиђа минимум 16 мандата, Фидес мађарског премијера Виктора Орбана, који би требало да има 10, француска Реконквиста са пет, пољска Конфедерација са шест и Бугарска странка за препород са три мандата. И бивши пољски премијер Матеуш Моравјецки оставио је отворена врата за могуће спајање његове евроскептичне политичке групације и крајње деснице у ЕП.

Отворени позив

Предсједница француског Националног фронта Марин ле Пен већ је у неколико наврата послала позив италијанској премијерки Ђорђи Мелони да формирају ултрадесничарску супергрупу у парламенту и тако постану једна од водећих политичких снага. Мелонијева јој је одговорила да је отворена за сарадњу са било којом страном на десници, поручујући да очекује да ће дугогодишња коалиција између ЕПП и СиД коначно бити оспорена, те да ће десни блок постати атрактивнији коалициони партнер од Зелених. Подршку евентуалном удруживању Мелонијеве и Ле Пенове пружио је и мађарски премијер Виктор Орбан, наводећи да би ово партнерство “могло бити довољно да преобликује конфигурацију европске деснице, али и скине са трона ЕПП”. Ове двије државе, иначе, попуњавају 157 столица у ЕП.

Интересантно, Орбан и Марин ле Пен су највећи противници досадашње политике ЕУ према Украјини, отворено се противећи слању оружја, за које сматрају да само продужава рат и агонију како људи у Украјини, тако и у европским земљама. Друга занимљивост, а која би могла ићи наруку десничарима, јесте да се широм Европе дешавају масовни протести незадовољних фармера који криве пољопривредну политику Брисела за своје невоље.

Кључне теме

Бивши дипломата Огњен Прибићевић каже да је готово сигурно да ће Европа након ових избора отићи удесно. Како је појаснио, кључно питање неће бити рат у Украјини, већ свакодневни живот унутар Европске уније, а што се прије свега односи на све већу друштвену поларизацију, осиромашење значајног дијела друштва и питање миграната који угрожавају идентитет Европе. Слично мишљење дијели и професор Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци Милош Шолаја, наводећи како ће ови избори сигурно бити више него интересантни.

Према његовим ријечима, све већи је број људи који се све отвореније противе политикама које њихове владе воде, али и бриселски званичници, попут Урсуле фон дер Лајен која не крије да јој је жеља да и даље остане на мјесту предсједника Европске комисије, позицији на коју отворено пуца и француски дипломата Шарл Мишел.

- Све ово указује да постоји озбиљна криза. Владе не нуде адекватна рјешења за многа спорна друштвена, економска и социјална питања. Вјерујем да ће ови избори због свих ових спорних тема, али и рата у Украјини, мобилисати већи број гласача него иначе. Ову ситуацију ће сигурно покушати да искористе ултрадесничарске снаге. Али, и поред тога, нисам баш увјерен да би оне могле значајније угрозити досадашњи однос снага унутар Европске уније, односно парламента, који ће и даље остати под контролом ЕНП и њених чланица - каже Шолаја.  

Професор геополитике Срђан Перишић, међутим, наводи како се беспотребно увеличава значај ЕП, али и да је погрешно десничарске партије тако називати, те да је далеко исправније дати им етикету суверениста.

- Многи полажу наду да ће та суверенистичка политика надвладати глобалистичку. Они ће сигурно остварити добар резултат, али не и довољан да би могли нешто значајније променити унутар ЕП. Те снаге данас се налазе под страшним ударом. Погледајте само шта се ради са АФД-ом у Немачкој. Када је у питању евентуална коалиција Ле Пенове и Мелонијеве, нисам баш оптимиста. Не верујем да ће италијанска премијерка пристати на тако нешто. Неће јој дозволити глобалисти. Да се пита само Матео Салвини, тако нешто би било могуће -  каже Перишић.

Процедуре

Процјењује се да у Унији има око 373 милиона бирача са правом гласа од којих, према недавно спроведеној анкети, чак 71 одсто планира да гласа. На посљедњим изборима 2019. била је знатно мања излазност - 50,7 процената. Додуше, и то се сматрало добром излазношћу, јер се први пут од увођења директних избора за ЕП 1979. тај број повећао, прекинувши лош тренд сталног пада броја грађана који су излазили на биралишта. Наравно, ти бројеви се знатно разликују у државама чланицама. У Белгији и Луксембургу, гдје је гласање обавезно, скоро 90 одсто их је изашло на биралишта прије пет година, а у Чешкој Републици само 28 процената и 22 у сусједној Словачкој.

Новоизабрани посланици ће након избора формирати политичке групације на основу заједничких политичких увјерења. Свака политичка групација у ЕП мора да има најмање 23 посланика из седам земаља ЕУ.

До новог мандата на старој функцији Фон дер Лајенова има двије велике политичке препреке. Прво, треба да добије подршку квалификоване већине од 27 лидера ЕУ за столом Европског савјета на постизборном састанку крајем јуна. Друго, мора да обезбиједи најмање 361 глас од укупно 720 посланика ЕП током тајног гласања. Минимална старост за гласање у већини земаља је 18 година, али у Њемачкој, Аустрији, Малти и Белгији могу да гласају и они који имају 16 година. У Грчкој је минимална старосна граница за гласање 17 година, док у Мађарској ожењени или удати могу да гласају независно од својих година. Гласање на изборима обавезно је у Белгији, Бугарској, Грчкој и Луксембургу. Само у Естонији могуће је онлајн гласање, док је у већини земаља, осим у Чешкој, Ирској, Малти и Словачкој, дозвољено гласање из иностранства.

Број мјеста

Број посланика из сваке земље у Европском парламенту зависи од њеног броја становника, па ће тако Њемачка имати 96 посланика, Француска 81, Италија 76, Шпанија 61, а Пољска 53, док ће најмање, по шест посланика, имати Кипар, Луксембург и Малта.

Расподјела снага

На изборима учествују националне политичке странке, али када буду изабрани посланици, већина се одлучује да постане дио транснационалних политичких групација, којих тренутно има седам: Европска народна партија (ЕПП), Прогресивни савез социјалиста и демократа (СиД), Обновимо Европу, Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), Идентитет и демократија (ИД), Зелени-Европски слободарски савез и Европска уједињена љевица - Нордијска зелена љевица. Поред њих, постоје посланици и партије који нису повезани ни са једном већом политичком групацијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.