Амиџић: Корисници буџета морају се уклопити у буџетски оквир

Срна
Амиџић: Корисници буџета морају се уклопити у буџетски оквир

САРАЈЕВО - Министар финансија и трезора у Савјету министара Срђан Амиџић рекао је да није добро да институције на нивоу БиХ не дијеле судбину ентитета и локалних заједница који су приступили процесу рационализације и да се буџетски корисници морају уклопити у буџетски оквир.

Амиџић је рекао да ће, они који се не буду хтјели уклопити у буџетске оквире, бити одговорни што институције на нивоу БиХ гурају у привремено финансирање.


Он је најавио да ће министарство на чијем је челу предложити мањи буџет у односу на онај који је одобрен 2022. године.

"Сви наведени нивои су приступили процесу рационализације, труде се да процесе спроводе на ефикаснији начин, само институције на ниову БиХ доживаљавају да су лишени тог процеса", рекао је Амиџић, коментаришући захтјев Министарства одбране у Савјету министара у којем траже 3.600.000 КМ из буџетске резерве.

Према његовим ријечима, нису хеликоптери најбитније питање које треба рјешавати.

"Драго ми је што сам данас чуо и што смо на неки начин постигли размијевање да су и они схватили да њихов буџетски захтјев који је износио скоро 1,8 милијарди КМ неће бити прихваћен и да ће бити коригован", рекао је Амиџић за БХТ.

Амиџић је рекао да је планирање буџета за наредну годину битно питање којим се треба бавити.

"За 2024. годину, ако причамо о одвајању Републике Српске и Федерације БиХ у смислу финансирања институција, ми морамо кориговати трошкове, јер нам недостаје 37.000.000 КМ", појаснио је Амиџић.

Он је напоменуо да рационализацији, осим министарстава, треба да приступе и друге институције.

"Комисија за концесије није издала ниједну концесију, Агенција за подршку полицијским тијелима ради од 2008. године и њихова основна надлежност је да спроводе јавне набавке, а до сада су спровели само једну. Њихов буџет на годишњем ниову је од 1,5 до два милиона КМ", рекао је Амиџић.

Он је навео да не види разлог зашто би повећавали буџет за сљедећу годину, када неке ствари које раде, могу да раде на ефикаснији начин и да се та средства оставе ентитетима, кантонима, локалним заједницама и да они рјешавају оно што су потребе грађана.

"Остаје отворено питање расподјеле путарина, то су озбиљна средства која се налазе у Управи за индиректно опорезивање. То је добар примјер на којем можемо показати да ли смо ми озбиљна или неозбиљна држава. Да ли можемо да функционишемо на овај начин или не", рекао је Амиџић.

Он је додао да не би волио да буде дио приче у којој се грађани могу сматрати превареним.

"Ми смо у овом моменту преварили људе који живе у БиХ. Не причамо о подјели милиона", рекао је Амиџић.

Он је подсјетио да су грађани БиХ одвојили одређена средства за изградњу километара ауто-путева и путева.

"Грађани БиХ су уплатили средства за изградњу 15 километара ауто-путева које ми не градимо, рецимо дионица према Мостару или дионица према Вукосављу. Затим 50 километара магистралних путева, то су средства коај су одвојена, које су грађани платили и тобоже, ми не можемо да се договоримо да вратимо оно што је плаћено", рекао Амиџић.

Амиџић додаје да свако ко мисли да на такав начин може да се иде напријед није у праву.

"Свјестан сам тврдих ставова када је то у питању и ФБиХ и Републике Српске, али није споран читав износ. Мислим да требамо да испоручимо грађанима оно што је плаћено и када то учинимо, онај мањи дио који није споран, да остане да се послије договарамо", додаје Амиџић.

Он каже и да се поставља питање одговорности, па можда и кривичне.

"Инфалција је прошле године била 14 процената, 20 милиона КМ сваке године нама поједе инфлција када су у питању ти путеви. Са друге стране имате јавна предузећа која се задужују, поред средстава која стоје на рачуну УИО", нагласио је Амиџић.

Амиџић је додао да су услови маље-више слични када су у питању сви кредитори, те да се морају прилагодити на период високих каматних стопа.

Што се тиче закона о судовима БиХ, Амиџић је рекао да он представља резултат политичких договора и консултација.

"Али оно о чему се већ говорило када је у питању Република Српска је јасно дефинисан став када говоримо о самим приоритетима у вези с тим политичким питањима која су битна, како за Републику Српску тако и за Федерацију БиХ. Само на такав приступ уз међусобно уважавање се може доћи до рјешења између осталих и када је ријеч о том закону о коме смо говорили", додао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана