Америчке камате тресу и Балкан
БАЊАЛУКА - Одлука америчке централне банке, односно Федералних резерви (ФЕД), да због обуздавања инфлације у САД од марта ове године повећа каматне стопе могла би довести до тога да се на сличан корак одлучи и Европска централна банка (ЕЦБ), а што би се онда могло негативно одразити на многе земље у развоју, па и на БиХ и њен финансијски и банкарски сектор.
Сматра ово професор на Економском факултету у Источном Сарајеву Марко Ђого, анализирајући посљедње фискалне потезе ФЕД-а, наводећи како они не би требало да доведу до већих финансијских потреса и глобалне кризе, али проблем је, како каже, а што постаје све реалније, уколико се на сличан потез одлучи и Европска централна банка.
- Имали смо сличну ситуацију почетком осамдесетих, када је ФЕД такође значајно повећао каматне стопе, а што је био окидач да многе земље у развоју упадну у дужничку кризу. И сада ће се одређене земље, а које имају виши ниво дуга деноминованог у доларима, наћи у проблему. И поред свега, мислим да је црни сценарио из осамдесетих или 2008. мало вјероватан. Далеко већи проблем јесте чињеница што је инфлација постала горући проблем и у еврозони. ЕЦБ од свог оснивања води монетарну политику да она не буде већа од два одсто на годишњем нивоу, а она је на крају прошле године износила чак пет одсто. То је за њих шокантан податак, па стога можемо очекивати да ЕЦБ пође стопама ФЕД-а, да и они повећају каматне стопе на своје инструменте монетарне политике. Уколико дође до драстичног повећања, то ће се сигурно негативно и катастрофално рефлектовати и на наш банкарски и финансијски сектор - истакао је Ђого додајући и да оно што се дешава у САД, ЕЦБ тјера на један такав потез.
Како каже, може доћи до врло незгодне ситуације, јер су домаће банке одобравале кредите по фиксним каматним стопама на дужи период. Могло би доћи до ситуације да пасивна каматна стопа по којој су банке позајмљивале новац премаши активну каматну стопу.
- На тај проблем сам указивао још прије двије године на самиту гувернера централних банака земаља југоисточне Европе. Сада имамо ситуацију да тај црни сценарио који сам тада предвидио почиње изгледати све извјесније и реалније, а што ће довести до великих проблема у готово свим земљама западног Балкана. Увијек пуцају најслабије карике - наводи Ђого.
Каже и како је монетарна политика ФЕД-а из 2008 - 2009. и ЕЦБ-а из 2012 - 2013. била крајње необична и “абнормална за нормалну монетарну теорију”.
- У једном тренутку смо имали чак и негативне каматне стопе, а што је у супротности са економском и финансијском логиком. Зато ћемо сада трпјети посљедице те и такве претјерано експанзивне монетарне политике. Стопа од три, четири или пет одсто инфлације није толико страшна колико је застрашујућа количина одштампаног новца. То су огромне своте које су убризгаване у опоравак привреде, а поготово у ово вријеме пандемије. Све то сада полако долази на наплату. Али исто тако сматрам да то неће дуго потрајати, те да ће на крају доћи до стабилизације финансијских прилика. Питање је само како преживјети овај критични период и колика ће штета бити - нагласио је Ђого.
Ланчана реакција
Према ријечима Ђоге, одлука америчке централне банке да повећа каматне стопе довешће и до кориговања курса вриједности долара према евру и осталим валутама, а што ће ланчано довести и до раста цијена енергената, а прије свега нафте и гаса.
- Треба имати у виду да се скоро двије трећине ових набавки плаћа у доларима. Он је главно платежно средство у овим пословима. Било је неких покушаја да се долар замијени неком другом валутом, али до тога никада није дошло - каже Ђого.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
