Америчке фирме од БиХ праве саучесника у ратовима

Каже ово за “Глас Српске” директор компаније “Технички ремонт Братунац” (ТРБ) Славенко Ристић коментаришући вијест да је америчка компанија купила 33 одсто акција вогошћанског “Претиса”, предузећа које је познато по производњи, прије свега,  граната калибра 155 милиметара, али и око 23 одсто власничког удјела у бугојанском “Бинасу” који се бави производњом експлозива.

Према његовим ријечима, оружје, муниција и гранате су посљедњих неколико година међу најтраженијом робом на глобалном тржишту, те је  у том свјетлу потребно посматрати и одлуку америчке компаније да власнички уђе у ова два предузећа намјенске индустрије.

- У Украјини се у огромним количинама троше гранате од 155 милиметара, а које се иначе производе и у “Претису”. Како би продужили овај рат, они преко својих компанија, које сада купују и нека од домаћих предузећа из намјенске индустрије, желе да обезбиједе властима у Кијеву неопходне количине муниције за наставак рата. А БиХ им је посебно интересантна јер је географски близу овом ратишту, што олакшава и убрзава транспорт, али га чини и јефтинијим - каже Ристић.

Открива и како је његова компанија ТРБ имала у неком претходном периоду сличних понуда за преузимање одређеног дијела акција предузећа, али и да су такви приједлози одбацивани због такве пословне политике.

- Не желимо долијевати ново уље на украјинску ватру. То није наша пословна политика, али ни Владе Републике Српске. И тако ће и даље бити, избјегаваћемо те посредничке и прокси послове преко других компанија и држава и фокус ће бити на наша традиционална тржишта у Африци и на Блиском истоку - поручио је Ристић. 

Главни играчи

На питање како ће ово оружје и муниција завршавати у Украјини, с обзиром на то да домаће фабрике намјенске индустрије немају званично склопљених уговора о испоруци смртоносног терета овој земљи, Ристић каже да увијек постоје разни сиви канали и посредници, односно трговци оружјем који праве разне шеме којима заобилазе забране и државне одлуке.

- Улазак ове америчке компаније у ова два предузећа могао би да омогући тако нешто. Ако се нешто и закомпликује у овом послу, те неко постави питање откуд ове гранате у Украјини, они ће рећи да су оне “босанске”, а не америчке - каже Ристић додајући да не познаје досадашњи модус операнди, односно начин дјеловања ове америчке компаније.

Слично мишљење дијели и декан Факултета за безбједност и заштиту у Бањалуци Слободан Жупљанин, истичући да нема те силе која може спријечити ову трговину, а која врло често излази из законских оквира и одиграва се у сивој зони. Сматра да ове послове БиХ не може сама радити, већ да иза свега стоје много крупнији играчи, разне иностране компаније и организације које чине пензионисани генерали.

- И овај случај, односно одлука компаније “Регулус” да купи добар дио акција у “Претису”, који производи гранате, указује да се жели избјећи постојећа законска регулатива у БиХ. Ако те гранате заврше у Украјини, БиХ ће постати саучесник у украјинском рату. И то на најдиректнији начин, опасан. Подсјетио бих и да је раније било индиција да добар дио оружја и муниције произведене у предузећима у ФБиХ завршава у Украјини разним црним каналима. Сада то вјероватно покушавају “легализовати” тако што ће тај дио посла препустити овој америчкој компанији која ће, иако сада има “само” 33 одсто власништва у “Претису”, сигурно одлучивати о наредним пословним аранжманима, гдје, како и коме продати оружје - каже Жупљанин.   

Црни послови

Да су овакви и слични црни послови већ рађени у претходном периоду, писао је крајем прошле године угледни амерички лист “Њујорк тајмс”. Позивајући се на повјерљиве списе и свједочења извора блиских обавјештајним круговима, објавили су како је БиХ само једна од европских земаља у којој разни посредници настоје да набављају гранате и муницију за украјинску војску. Како су истакли аутори овог текста, они претражују фабрике у БиХ, Бугарској и Румунији у потрази за гранатама.

Да муниција произведена у предузећима из ФБиХ налази свој пут до Украјине, овај лист указао је и у октобру прошле године у још једном од својих текстова, када је у САД ухапшен извјесни Мартин Златев, који је склопио неколико вриједних уговора са украјинским властима о испоруци оружја и муниције. Он је намјеравао да преко своје фирме БМИ Кијеву прода оружје и муницију, између осталог и 22 минобацача произведена у БиХ.

Да би заобишао законе, БМИ је планирао да прикаже како је Пољска крајње одредиште овог оружја. О свему овом писао је и “Глас Српске”, чији су извори тада потврдили да има доста сумњивих послова у БиХ, а као примјер су навели једну од фабрика намјенске индустрије, не желећи да је именују, а у којој се према њиховим сазнањима праве фиктивни уговори, али и ради лагер, што није дозвољено, јер се производња мора базирати на унапријед потписаним уговорима.

Иначе, извоз оружја из БиХ константно се повећава откако је почео рат у Украјини. Према подацима Управе за индиректно опорезивање, у прва три мјесеца ове године извоз оружја износио је 92,4 милиона марака, скоро три пута више него у истом периоду 2023. Највише оружја, укупне вриједности 21 милион марака, купљено је од стране америчких компанија. Гледајући читаву прошлу годину, извоз оружја из БиХ износио је импозантни 241 милион марака.

“Регулус глобал”

Према доступним подацима, компанија “Регулус глобал” регистрована је у америчкој савезној држави Вирџинија. Како се наводи на њиховим сајту, послујући у више од 70 земаља широм свијета клијентима нуде врхунску војну опрему. Оно што је интересантно јесте да на свом порталу уопште не помињу куповину акција у “Претису” и “Бинасу”, што је уобичајена пословна пракса сваке озбиљније компаније.

Куповина акција

Федерални медији објавили су јуче да америчка компанија “Регулус глобал” стоји иза трансакција обављених у понедјељак на Сарајевској берзи. У питању су акције чији су власници до сада били инвестициони фондови. Овом приликом прометовано је акцијама “Претиса” у вриједности од 14,3 милиона марака, што представља 33 одсто власништва у овом војном гиганту. Када је у питању “Бинас”, поменута америчка компанија је за пола милиона марака постала власник 23 одсто овог бугојанског предузећа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.