Александар Ђедовац за "Глас": Помоћ видљива на сваком кораку

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” директор војвођанског Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац.

- Није претенциозно рећи да ми радимо и сарађујемо са свима који нешто раде и предузимају како би грађанима и локалној заједници било боље, како у Војводини и целој Србији тако и у земљама региона. Захваљујући томе, наша институција је препозната као поуздан партнер и подршка Србима свуда у региону - рекао је Ђедовац.

ГЛАС: Од 2020. године у надлежности фонда је и сарадња са Србима у региону, шта је конкретно до сада урађено?

ЂЕДОВАЦ: Подржали смо обнову и изградњу више од 40 цркава, манастира и других верских објеката, директно смо помогли више од 20 породица на предлог локалне заједнице и учествовали у реконструкцији и уређењу више од 20 спортских и дечјих игралишта. Готово у целости финансирали смо “Српску кућу” у Беранама, затим за подручја погођена земљотресима у Хрватској и РС обезбедили смо грађевински материјал у вредности више од 220.000 евра, помогли адаптацију десетак домова културе те обезбедили школске торбе и радне свеске за основце у Хрватској који похађају наставу на српском језику и ђириличком писму. 

ГЛАС: На којим пројектима тренутно радите и са којим повратничким општинама у БиХ?

ЂЕДОВАЦ: У овом тренутку на подручју БиХ је у некој од фаза реализације петнаестак пројеката који се реализују уз подршку фонда. За те пројекте обезбедили смо више од 850.000 евра из буџета Војводине. Најзначајнији и најскупљи јесте изградња производне хале у индустријској зони у општини Милићи, за коју смо обезбедили 350.000 евра. За прву фазу изградње дома “Атанасије Шола” у Мостару, који ће функционисати као нека врста српске куће у том граду, издвојили смо близу 130.000 евра, а за реконструкцију и адаптацију Српског културног центра “Мирослав Чангаловић” у Гламочу 100.000 евра. Ту су и пројекат изградње водовода на подручју Лопара, за који смо издвојили близу 70.000 евра, па реконструкција Дома културе у Писарима код Шамца, у коју смо уложили безмало 40.000 евра, па обнова и доградња неколико манастира и цркава за шта је укупно издвојено више од 100.000 евра. 

ГЛАС:  Шта је са рјешавањем питања имовине Срба у ФБиХ, колико је захтјева до сада поднесено, а колико је од тог броја успјешно ријешено?

ЂЕДОВАЦ: Ми смо на плану решавања тог проблема деловали превентивно, односно углавном смо радили на стварању претпоставки и услова да наши људи који полажу имовинска права у ФБиХ то своје право и заштите. Радили смо на томе да информације о процесу усклађивања земљишних књига и опасностима које у том процесу прете људима пореклом из ФБиХ у Војводини и целој Србији, па и изван граница наше земље, допру до тих људи, али и да им будемо подршка у заштити тог права. Отворили смо и посебну канцеларију путем које смо пружили помоћ у информацијама и правним саветима, организовали конференције, јавне трибине, путем партнерских организација штампали информативне материјале. На тај начин дошли смо до веома много људи и мислим да је сада врло мало оних који немају бар основне информације о овом питању, што нам је и био први циљ. 

ГЛАС: Шта је највећа кочница у рјешавању тог питања?

ЂЕДОВАЦ: У почетку је то била недовољна транспарентност читавог процеса. Не може се рећи да је то све започето баш у потпуној тајности и да нико није знао шта се спрема, али се може оценити да надлежни органи и институције у ФБиХ нису у довољној мери и на правилан начин обавештавали јавност о припремама, законским решењима, сврси и циљевима закона о усклађивању земљишних књига. Већина људи уопште није била обавештена о чему се ради. Последица је била то да је за катастарске општине које су међу првима почеле с тим процесом стигло веома мало пријава. Драстичан пример је Лохово код Бихаћа у којем је према попису из 1991. године живело више од 700 људи, углавном Срба, а на позив за пријављивање имовине у тој катастарској општини, како сам обавештен, стигла је само једна једина пријава!? Значајним ангажовањем институција у Српској и Србији, али и раду различитих удружења грађана и иницијатива, ситуација се на плану информисаности значајно променила. За даље решавање овог питања од пресудног значаја је професионалност и ажурност надлежних органа ФБиХ, али и мотивација код наших људи да сачувају своју имовину. Било како било, ми ћемо их и даље подсећати на то врло важно питање и бити на услузи сваком ко затражи помоћ, савет или информацију. 

ГЛАС: Ви сте на челу фонда непуне двије године, како оцјењујете досадашњу сарадњу са институцијама са ове стране Дрине? Каква је сарадња са удружењима Срба повратника у ФБиХ?

ЂЕДОВАЦ: Имамо одличну сарадњу са Српском православном црквом свуда у региону, затим Републиком Српском и свим њеним институцијама, као и органима мањинске самоуправе Срба у земљама региона, националним саветима и сл. Фонд блиско сарађује са завичајним и избегличким удружењима. Трудимо се да изађемо у сусрет свима који испуњавају услове нашег јавног позива за доделу средстава и зато можемо рећи да подржавамо пројекте у свим областима - од неговања фолклора и традиције, културе, издаваштва и информисања па до спорта и пројеката усмерених на економско оснаживање корисника. Кад је реч о подршци Србима у ФБиХ, сарадњу остварујемо са црквом и различитим националним организацијама, као и са локалним самоуправама у оним општинама у којим српске странке учествују у власти. Ту конкретно мислим на Дрвар, Босанско Грахово, Гламоч и Босански Петровац.

ЈАЧЕ ВЕЗЕ СРБА СА МАТИЦОМ

ГЛАС: Какви су планови фонда за наредни период?

ЂЕДОВАЦ: Средства за програмске активности фонда су данас знатно већа него пре седам-осам година. За то је, наравно, најузаслужнија Покрајинска влада, која нас снажно подржава, али морам нескромно рећи да смо ми ту подршку и поверење и заслужили. Са минималним бројем запослених, успели смо и прошлу годину да завршимо тако што смо реализовали све планиране програме и активности, а завршићемо и ову. План је да тако наставимо и у наредном периоду. Наша је жеља да процес решавања избегличких и расељеничких питања у Војводини коначно приведемо крају, а да програме подршке Србима у региону даље развијамо у складу са стварним економским, културним, просветним и духовним потребама нашег народа који живи у околним земљама. Увек је могуће и пожељно да додатно унапредимо читав механизам расподеле расположивих средстава како би та средства била још ефективније и ефикасније коришћена, односно како би наша помоћ увек стизала до оних којим је најпотребнија и који ће је на најбољи начин искористити. Желимо даље јачање веза нашег народа изван граница Србије са својом матичном земљом. То је наша и законска и морална обавеза. Увек ћемо бити на располагању нашем народу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.