CNN-а: Шта знамо о најпроблематичнијем тинејџеру у свјетској историји?! VIDEO

1.Његово име је било Гаврило, или Габријел – наши професори су нас учили да је Први свјетски рат почео након што је наоружани човјек убио Фердинанда у Сарајеву, 28. јуна 1914. Убиство је довело до ланчане реакције, метастазирајући од угла улица на Балкану до континенталне кризе, ослобађајући потиснуте тензије ривалских блокова великих европских сила – Аустро-Угарског царства и Њемачке на једној, и Француске, Русије и Велике Британије на другој страни. Име убице било је Гаврило Принцип, што на матерњем, српском језику значи Габријел. Његова мајка жељела је да му да име Спиро, по свом покојном брату, али је локални свештеник рекао да би дјечак требало да понесе име арханђела Габријела.

2.Имао је само 19 година када је изазвао први глобални конфликт – засигурно најпроблематичнији тинејџер у историји, Принцип је био ученик завршне године средње школе, када је испалио хитац који је изазвао Први свјетски рат. Његове године биле су након убиства предмет детаљне законске истраге, јер је много људи у Аустро-угарској сматрало да за убиство насљедника Хабсбуршке монархије треба добити смртну казну. Међутим, закон је био јасан. Само они старости 20 и више година на дан прекршаја могу да буду погубљени. Забиљежени датум рођења Принципа је 13. јул 1894, што значи да је на дан убиства имао 19 година, 11 мјесеци и 15 дана, другим ријечима за двије недјеље је избјегао вјешање. Све се додатно закомпликовало када су истражитељи навели да је он, у ствари, рођен 13. јуна 1894, што значи да је довољно стар за смртну казну. Након дуге дебате закључило се да је овај податак погрешан – мјесец јул писан ћирилицом лако може да се побрка са јуном. Принцип је осуђен на 20 година затвора, што је тада била максимална казна за неког његове доби, али је умро прије краја Првог свјетског рата од туберкулозе, 28. априла 1918.

3.Имао је исто држављанство као Адолф Хитлер – прије 100 година, у сумрак велике империјалне ере, обриси држава и националности били су ствар будућности. Земље попут Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске и Аустрије нису постојале. Оне су биле заједно у ширећој Хабсбуршкој монархији, познатој и као Аустро-Угарска, мјешавина разних етничких група које су говориле често веома различите језике, све под империјалном контролом Беча – система који је био толико хаотичан да су се у једним дјеловима царства возила кретала лијевом, а у другима десном страном. Гаврило Принцип рођен је у покрајини Аустро-Угарске, познатом као Босна и Херцеговина. Вијековима је ова земља била окупирана од стране Отоманског царства, али је 1878, преко ноћи, постала територија Хабсбурговаца. Њени грађани нису имали пасоше, већ путне исправе, те је Гаврило био квалификован за исту исправу какву је добио Адолф Хитлер, који је рођен даље на јсеверозападу, ипак у оквиру Аустро-Угарског царства.

4.Као убица, Принцип је имао луду срећу – возач надвојводиног аутомобила требало је да прође право поред Принципа, али је због неспоразума окренуо ауто на углу на којем је овај стајао и стао. Мета је била право пред Принципом. Испалио је само један метак из пиштоља у надвојводу. Игром случаја погодио је Франца Фердинанда у вратну жилу. Умро је за неколико минута.

5.Није био српски националиста – Принцип је, у ствари, био јужнословенске националности – иако етнички босански Србин, он је био присталица групе активиста који су се залагали за уједињење свих Словена у Босни – Муслимана, Хрвата и Срба. Њихов сан је био да избаце хабсбуршке окупаторе, па се на убиство надвојводе гледало као на велики потез који треба да инспирише друге да устану против стране власти.

6.План је успио, али по страшној цијени – пуцањ је изазвао рат који Принцип није могао да предвиди. Милиони су умрли, царство се срушило а, коначно, омражена Аустро-Угарска је избачена из Босне. Резултат је био да су локални Словени добили шансу да се уједине у једну земљу, касније названу Југославија, заједница за јужне Словене. У очима неких локалних становника Принцип је био ослободитељ.

7.Његово наслијеђе на Балкану је било отровно – рат који је растргао Босну деведесетих година вођен је етничким подјелама између локалних словенских заједница – Срба, Хрвата, Муслимана. Сан о свим Словенима који живе заједно се срушио. Иако је Принцип испалио метак прије 100 година у нади да ће ослободити своје Словене, данас је он кривац што је, као етнички босански Србин, обиљежен повезивањем са екстремистима одговорним за злочине током рата на Балкану. Ово питање је толико затровано да, 100 година након 28. јуна 1914, у Босни нема националног консензуса како би га требало усвојити.

Најпроблематичнији тинејџер историје можда је, такође, најотровнији проблематични тинејждер у историји, закључује Тим Бучер, за CNN.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.