Зеленски: Свијет је довољно јак да казни Русију за рат

Зеленски: Свијет је довољно јак да казни Русију за рат
Предсједник Украјине Володимир Зеленски изјавио је данас да је "свијет довољно јак да казни Русију за рат".

 "Корак по корак, идемо ка томе да терористичка земља апсолутно одговара за оно што је учинила против украјинске државе, нашег народа", рекао је Зеленски на правосудној конференцији, на којој су учествовали бројни адвокати из Украјине, Европе и других земаља.

Он је додао да сви Руси који су учествовали у убиствима и агресији против Украјине морају бити кажњени, преноси Кијев индепендент.

"Даћемо свијету довољно храбрости и полуга да омогући ову казну. Наше самопоуздање расте сваке недјеље", рекао је Зеленски.

Шолц: Мировни преговори могу да почну када Путин схвати да не може да побиједи

Њемачки канцелар Олаф Шолц рекао је да преговори о завшретку рата у Украјини могу да почну само када руски предсједник Владимир Путин схвати да неће побиједити.

"Према мом мишљењу, неопходно је да Путин схвати да неће успети у својој инвазији и његовој империјалистикој агресији, односно, да треба да повуче војску. То је основа за разговоре", рекао је Шолц за Си-Ен-Ен.

Он је рекао да вјерује да је Украјина "спремна за мир".

"Ако погледате приједлог Украјинаца, лако можете да видите да су спремни за мир. Нешто мора да се уради, а то нешто је на Путину", додао је Шолц.

Упитан да ли постоји споразум о окончању рата према којем би се Украјина сложила да одустане од повратка контроле над Кримом и дијелом источног региона Донбас, Шолц је поручио да таква одлука не може да се донесе без украјинске стране.

"Нећемо доносити одлуке уместо њих, већ ћемо их подржати", поручио је он.

Си-Ен-Ен је упитао Шолца да ли би охрабрио Кијев да пристане на такав споразум, али немачки канцелар није дао директан одговор.

"Рекли смо Украјини да могу да иду на чланство у ЕУ. Они раде да направе корак по том питању, и сматрам да знају да смо спремни да им дамо безбједносне гаранције у условима мира, али још нисмо стигли дотле", рекао је Шолц.

Захарова: Спремни смо да испунимо услове Споразума о житу, ако су једнаки за све

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да је Русија спремна да испуни све услове из Споразума о извозу жито, уколико ти услови буду једнаки за све стране.

Постојећи споразум истиче 18. марта.

Раније је Министарство спољних послова Русије саопштило да Запад подрива хуманитарну иницијативу генералног секретара УН Антонија Гутереша о извозу жита саботирајући спровођење руског дела споразума, наводе РИА Новости.

Руско МСП је напоменуло да је "вријеме да се престане игра на карту хране", пошто велики дио жита из Украјине одлази у Европску унију, а не у најсиромашније државе.

Споразум о житу, који су 22. јула 2022. године у Истанбулу потписали представници Русије, Турске, Украјине и УН, подразумева извоз украјинског жита, хране и ђубрива преко Црног мора из три луке, укључујући Одесу.

Уговор је истекао 18. новембра 2022, али је аутоматски продужен за 120 дана до 18. марта.

„Договор о извози житарица из црноморских лука мора бити продужен по сваку цијену", написао је раније данас на Твитеру извршни директор Свјетског програма за храну (WФП) Дејвид Бизли.

Турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу изјавио је данас на конференцији УН о неразвијеним земљама, која се одржава у главном граду Катара Дохи, да се Анкара ангажује да споразум који подржавају УН буде продужен.

Украјински званичник: Број погинулих у Запорожју повећао се на 13

Број погинулих у руском ракетном нападу на стамбени блок у граду Запорожју повећао се на 13, саопштио је украјински званичник Анатолиј Куртијев, секретар Регионалног савјета Запорожја, на Телеграму.

Према најновијим информацијама, пет особа се и даље води као нестало, а четири особе су хоспитализоване у болницу.

Бизли: Договор о житу треба продужити по сваку цијену

Договор о извози житарица из црноморских лука мора бити продужен по сваку цијену, написао је на свом Твитер налогу извршни директор Светског програма за храну Дејвид Бизли.

"Људи широм свијета су у великој опасности ако не обновимо иницијативу за извоз житарица из црноморских лука", објавио је Бизли.

"Житарице из Украјине хране око 400 милиона људи широм свијета. Свјетски програм за храну је овом иницијативом успио да допре само до 36 милиона људи. Ако се извоз не настави имаћемо масовну дестабилизацију, миграције, глад", упозорио је Бизли поручивши да је ситуација критична и угрожава свијет.

Турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу изјавио је раније данас на конференцији УН о неразвијеним земљама, која се одржава у главном граду Катара - Дохи да се Анкара ангажује да споразум који подржавају УН буде продужен.

Чавушоглу је истакао да је разговарао о напорима за продужење споразума о извозу житарица са генералним секретаром УН Антонијем Гутересом.

Русија је раније саопштила да ће пристати на продужење рока важења споразума, уколико буду узети у обзир интереси руских пољопривредних произвођача.

Споразум о извозу жита из Украјине преко црноморских лука постигнут је прошлог јула између Москве и Кијева, уз посредовање УН и Турске, након што је Русија блокирала те луке послије напада на Украјину.

Споразум је продужен у новембру прошле и истиче 18. марта ове године, уколико не буде постигнут договор о његовом продужењу.

Јермак: Жена и двоје деце погинули у руском гранатирању села у Херсону

Жена и двоје дјеце погинули су у руском гранатирању села у региону Херсона на југу Украјине, саопштио је шеф кабинета украјинског предсједника Андриј Јермак.

"У минобацачком гранатирању села Поњативка у Херсонској области погођена је приватна кућа", написао је Јермак на Телеграму.

Јермак је написао да "руски терористи" настављају да убијају цивиле, не наводећи детаље о нападу.

Скоро половина градске зоне Бахмута под контролом руске пјешадије

Четрдесет одсто Бахмута већ је под контролом руске пјешадије.

Припадници групе Вагнер потиснули су украјинске снаге у центар града, а руске снаге контролишу источни, сјеверни и јужни део Бахмута, преноси портал Спутњик.

Украјинске снаге се налазе у активном оперативном окружењу, а готово све линије снабдјевања су под ватром руске артилјерије.

У граду се налази 10. 000 до 12.000 украјинских војника, међутим званични Кијев наредио је повлачење снаге на позиције у Часном Јару и у правцу Славјанска, пренијели су руски медији.

Расчишћавање жељезничке Станице Ступки на сјеверу Бахмута је у потпуности завршено, саопштила је Народна милиција самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР).

Ово подручје града је сада у потпуности под контролом бораца руске приватне паравојне организације Вагнер, преноси ТАСС.

Руске снаге оствариле су позициону предност у Бахмути и ојачале своје позиције како би окружиле одређене дијелове града, наводи се у извјештају америчког Института за проучавање рата (ИСВ).

Истовремено, украјинска команда разматра могућност повлачења из Бахмута како би избјегла потпуно опколјавање својих јединица, али још није донијета коначна орлука, потврђено је и документу америчког Института за проучавање рата.

Сукоб у Украјини продубио је неслагања између Пољске и Њемачке, посебно по питању испорука оружја Кијеву.

У извештају Блумберга се наводи да је све већи раскол између Варшаве и Берлина због испорука ракета, тенкова и резервних дијелова за војну опрему у Украјину. 

Деветнаестог јануара, шест дана пре него што је Нјемачка дала дозволу, пољски премијер Матеуш Моравјецки је најавио да Варшава неће чекати сагласност Берлина како би испоручила тенкове.

Он је тада рекао „или ћемо брзо добити ову дозволу, или ћемо урадити по своме“, додајући да 14 тенкова које је обећала Полјска вероватно неће променити ситуацију у Украјини.

САД и савезници су преплавили Украјину оружјем од пројектила Џевлин до ракетних бацача ХИМАРС, али софистицирани млазњаци и највећи наоружани дронови нису на листи америчког оружја намењеног Украјини.

Украјински премијер Денис Шмихал изјавио је да ће украјинска влада искористити средства заплијењена из две руске банке, МР банке и Промнивестбанке, како би обновила земљу, а у питану је око 460 милиона долара.

Средства ће бити додата у државни буџет, а након ликвидације банка 25. фебруара прошле године, дан након руског напада на Украјину, пренио је Кијев индепендент.

Почетком децембра, Свјетска банка је процијенила да ће реконструкција Украјине коштати око 600 милијарди евра.

Руски врховни команданти обавјестили Шојгуа о ситуацији у Украјини

Врховни команданти руске специјалне војне операције у Украјини, обавјестили су министра одбране Русије Сергеја Шојгуа о тренутној ситуацији и акционим плановима, саопштило је данас Министарство одбране.        

Шојгу је у суботу боравио у ријеткој посети руским снагама распоређеним у Украјини и доделио ордење војним лицима и састао се са вишим командантима, саопштило је руско министарство.         

Шојгу је одржао састанак са командантима специјалне војне операције, навело је данас министарство на Телеграму.

Рашчишћавање жељезничке станице Ступки на северу Артјомивска (украјински назив – Бахмут) је у потпуности завршено, саопштила је Народна милиција Доњецке Народне Републике (ДНР).

Ово подручје града је сада у потпуности под контролом бораца „Вагнер“.

Објекат саобраћајне инфраструктуре оштећен је у граду Купјанску у Харковској области Украјине, изјавио је у недељу начелник регионалне војне администрације Олег Синегубов.

„Јутрос... у Купјанску је оштећен објекат транспортне инфраструктуре. Избио је пожар“, написао је Синегубов на свом Телеграм каналу.

Кијев је последњих дана пребацио око 3.500 војника обучених у Великој Британији у дио Запорошке области која се налази под његовом контролом, рекао је Владимир Рогов, члан главног савјета регионалне администрације.

„Последњих дана у град Запорожје стигло је око 3.500 украјинских милитаната који су прошли обуку у Британији“, рекао је Рогов Спутњику.

Према његовим ријечима, обука војника у Великој Британији траје око 3,5-4 недеље.

Два пилота стигла су у САД из Украјине како би америчка војска могла да процјени њихове вјештине за потенцијалну обуку за управљањем западним ударним авионима, укључујући ловце Ф-16, пренео је у Ен-Би-Си.

Према његовим ријечима, Пентагон ће тестирати украјинске пилоте на симулаторима у војној бази у Аризони. Напомиње се да ће у марту у САД стићи још осам пилота. Овај корак има за циљ да се одреди колико ćе времена требати да се обуче у будућности.

Бивши амерички лидер Доналд Трамп сматра да би, уколико побједи на предсједничким изборима, САД могле да ријеше ситуацију у Украјини за један дан.

„Могао бих да рјешим ову ситуацију за 24 сата да сам предсједник“, рекао је Трамп новинарима 4. марта уочи говора на конференцији Републиканске партије у предграђу Вашингтона.

Према његовим ријечима, „не би било тешко“.

„Ово треба одмах да се ријеши“, рекао је он.

„То би се могло рИЈешити за 24 сата ако би људи разумјели шта раде“, додао је републиканац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.