Зашто је Путин пољубио Куран? (ВИДЕО)

Тако се могло прочитати да је то знак опадања утицаја руског вође, који је годинама словио као „заштитник хришћанства“, шта год то значило. С друге стране, овај чин види се као геста поштовања руског предсједника према великом броју грађана Руске Федерације исламске вјероисповијести, као и као порука арапском свијету о религијској укључивости.

Док у земљама Европске уније, због повећаног броја инцидената повезаних с мигрантима из исламског свијета, расте нетрпељивост према популацији исламске вјероисповијести, предсједник Руске Федерације отвара нову џамију, што поставља бројна питања.

Видео можете погледати на ОВОМ ЛИНКУ. 

Исламисти у Русији

На први поглед би се могло рећи да је Руска Федерација земља у којој је ислам добродошао и која би могла служити као примјер гдје хришћани и муслимани живе складно. Међутим, ситуација није тако једноставна. Руска Федерација се такође суочавала са различитим облицима тероризма, управо исламског.

Ове године било је неколико инцидената те врсте. Највећа пријетња Руској Федерацији долази од оних који се инфилтрирају у земљу међу страним радницима из централне Азије. У државама бившег СССР-а постоје различите организације попут ИСИЛ-К, које Кремљ виде као главног непријатеља.

Не треба заборавити ни Чеченске ратове деведесетих година, који су, осим борбе Чечена за независност од Руске Федерације, такође имали и религијску компоненту.

Поред тога, у Руској Федерацији постојале су још неке сличне терористичке акције, које су, осим сепаратистичког и националног елемента, садржале и религијско-фундаменталистички аспект. Осим пријетње од исламских екстремиста који долазе из других држава, Русија се такође суочава и са унутрашњим елементима који дијеле исте или сличне циљеве.

Обрачун с исламистима

Кремљ се годинама брутално обрачунавао с различитим групама, али не нужно због шовинистичке потребе истицања надмоћи руског етноса или борбе против мањина, како се то често погрешно приказивало на Западу, већ због страха од сепаратизма и сецесионизма.

Кремљ није ударао на ислам или одређену етничку групу, већ на оне елементе који су заговарали политичку или војну борбу против Москве. Радикални ислам је често детектован као примарни проблем за унутрашњу безбједност.

Такође, унутар Руске Федерације не постоји сукоб религија, барем не у оној мјери у којој то постоји на Западу. Односно, не постоји подређивање једне религије другој. Разлог томе је дуг период Совјетског Савеза, током којег је свим вјерским организацијама подједнако смањиван и ограничаван рад, због чега ниједна вјерска институција унутар Руске Федерације не може кривити другу за заостајање у развоју или сличне проблеме.

Ислам у Русији

Захваљујући Совјетском Савезу, ислам у Русији значајно се разликује од ислама на Блиском истоку. Многи грађани Русије, иако се изјашњавају као муслимани, не живе строго по вјерским обичајима. Према неким истраживањима, мање од половине декларисаних муслимана у Русији практикује исламске вјерске обичаје. Слична ситуација постоји и међу православним вјерницима, гдје је тај тренд још израженији.

Ипак, историја ислама на руском тлу постоји много прије Совјетског Савеза. Ислам се на подручју данашње Русије појавио још у седмом вијеку, у историјском граду Дербенту, који се налази у данашњем Дагестану. Након распада Монголске државе у 14. вијеку, на том подручју настајале су муслиманске државе, које су неке милом, а неке силом временом постале дио Руског царства.

У 18. вијеку постојали су покушаји покрштавања исламског становништва у Руском царству, што је довело до жилавог отпора. Неки народи, попут Ингуша или Черкеза, тек су у 18. вијеку прихватили ислам. Катарина Велика је 1773. године усвојила историјски декрет „о толеранцији свих религија“, чиме је успостављена основа за религијску слободу. Неколико година касније, основана је и прва званична организација муслимана у Руском царству.

Руски ислам

У Русији постоје различите групе муслимана. Основна подјела је на оне који су пуноправни грађани Руске Федерације и на оне који су имигранти, углавном из земаља Централне Азије. Те групе муслимана се разликују етнички и културолошки, што значи да различите заједнице на различит начин практикују ислам.

Међутим, заједнички именитељ свих група је руски језик. У Русији постоје муслимански обреди на руском језику, а академске расправе о исламу такође се воде на руском.

Деведесетих година 20. вијека Куран је преведен са арапског на руски језик, захваљујући раду руских оријенталиста и исламских академика. У посљедњих тридесетак година број џамија у Руској Федерацији порастао је чак 80 пута. Док је у вријеме распада Совјетског Савеза на територији Русије било тек око стотину џамија, данас их има преко 8.000.

Ипак, релативно недавна историја показује да постоје и проблеми у погледу вјерске толеранције. На примјер, 2012. године хиљаде Московљана је протестовало против изградње нове велике џамије.

Тадашњи протести су били усмјерени углавном против све већег броја миграната у Москви, посебно оних који нису држављани Руске Федерације. Истовремено, у Татарстану је, као знак одмазде због московских протеста, оштећено седам православних цркава. Међутим, татарски муслимани су се касније извинили и прикупили новац за обнову тих цркава.

Европска земља с највише муслимана

Русија је кроз своју недавну прошлост често имала проблеме везане за вјерску нетрпељивост, али је уз снажан безбједносни апарат и ширење вјерске толеранције успјешно савладавала те изазове.

Данас је Руска Федерација европска земља с највећим бројем муслимана. Процјене броја муслимана у Русији варирају од 14 до 25 милиона, што значи да се тачан број тешко може утврдити.

Несумњиво је да је ријеч о изузетно великом броју људи. Муфтија Русије Равил Гајнетдин више пута је изјавио да ће до 2035. године око 30% становништва Русије чинити припадници исламске вјероисповијести. С друге стране, опрезнији демографи сматрају да ће демографска експлозија на Кавказу и прилив радника из Централне Азије бити успорени, што би могло ублажити такве прогнозе.

Путин покушава показати савезништво

Све у свему, то значи да ће се мијењати и структуре у свим друштвеним институцијама, укључујући и војску. Ипак, у тренутној политичкој гарнитури руског врха нема значајног броја муслимана. Сви широј јавности познати политичари и лидери у Москви су углавном етнички Руси.

Та чињеница може указивати на то да Руси можда и даље немају довољно повјерења у муслиманско становништво. С друге стране, предсједник Путин је на својој службеној страници изнио податак да је 20% запослених у авио-индустрији исламске вјероисповијести. Овим Кремљ жели показати одређену врсту повјерења према муслиманима, јер се ради о осјетљивом и безбједносно важном подручју.

Јасно је да је Кремљ ушао у спиралу несигурности с почетком рата у Украјини, што је знатно нарушило унутрашњу безбједност Руске Федерације. Чин предсједника Путина и чеченског вође Рамзана Кадирова, попут недавних геста, представља покушај да се јавности додатно покаже савезништво Руса и муслимана унутар Руске Федерације, пише Индекс.хр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.