Заокрет удесно: Које земље ЕУ су највише потресли европски избори

Ипак, ове бројке не осликавају цијелу слику јер су појединачно партије из група ЕПП, ЕЦР, ИД, али и десничари ван њих, у својим земљама или задржали предност (попут мађарског Фидеса и Браће Италије), или потпуно преокренули однос снага (попут Националног окуљања у Француској). То је остварено прије свега на уштрб љевичара из групе Зелени и Обновимо Европу ("Renew"), који су изгубили 19, односно 23 посланичка мјеста, али се крах ових партија највише осјетио у појединачним земљама, попут Француске гдје је председник Емануел Макрон распустио национални парламент, пише Euronews. 

Француска

Партија Национално окупљање (РН) Марин ле Пен и младог лидера Жордана Барделе је у односу на 2019. скочила са 23,3 процената гласова (23 мјеста) на око 31,5 одсто (30 мјеста), чиме је, према писању многих медија, нанијела "понижавајући пораз" Макроновој Ренесанси. Она је према прелиминарним резултатима на далеком другом мјесту, више него двоструко слабија од десничара са 14,6 одсто гласова (13 мјеста), док је 2019. узела 22,4 процента (23 мјеста).

РН је постала прва француска партија још од 1984. са више од 30 одсто гласова, а Бардела као први на листи, поручио је да резултате прихвата са осјећајем велике одговорности и понизности.

Током побjедничког говора у Паризу, он је рекао да је резултат „јасна порука упућена Емануелу Макрону и европским лидерима и означава "одлучност наше земље да се постара да Европска унија промијени правац".

Предсједница РН Ле Пен казала је да је француски народ послао веома јасну поруку Макрону. 

"Они више не желе технократску, свеобухватну и све бруталнију европску конструкцију која негира своју историју, нарушава њене основне прерогативе и која резултира губитком утицаја, идентитета и слободе", рекла је она.

Макрон је одмах распустио парламент и најавио ванредне изборе.

"Не могу да се претварам да се ништа није десило", рекао је он током обраћања у недјељу увече.

Француски предсједник такође је поручио да је "раст националиста и демагога пријетња не само за нашу нацију, већ и за цијелу Европу и положај Француске у Европи и свијету".

Њемачка

Коалиција десног центра Хришћанско демократске уније и Хришћанско социјалистичке уније Баварске (ЦДУ/ЦСУ) из ЕПП-а је заузела убједљиво прво мјесто са 30 одсто гласова (29 мјеста), док је на другом месту још деснија Алтернатива за Њемачку (АфД) са 15,9 процената (15 мјеста). Док је ЦДУ/ЦСУ задржала исти број мјеста као 2019. АфД је повећао присуство за четири посланичка мјеста. Што је још горе по канцелара Олафа Шолца, претекли су његову Социјалдемократску партију (СПД) која је узела 13,9 одсто гласова (14 мјеста).

АфД је овај успјех остварио упркос медијском скандалу свог кандидата Максимилијана Краха, који је уклоњен са листе након што је одбио да прогласи криминалцима све који су у Трећем рајху носили униформу нацистичког СС-а. Ова странка је такође избачена из групе ИД након Крахове изјаве.

Лидер ЦДУ Фридрих Мерц прославио је учинак своје патије и оцијенивши да су пројектовани резултати "катастрофа" за владајућу коалицију и напоменуо да је на већину бирача прије свега утицала унутрашња политика.

"То је изузетно озбиљан пораз за канцелара, који је био на плакатима широм земље заједно са главним кандидатом његове странке за Европски парламент", рекао је Мерц.

Он је за овај резултат рекао да је „посљедње упозорење“ бирача пред националне изборе у Њемачкој, који се очекују у јесен 2025. године.

Један од лидера АфД-а Тино Чрупала рекао је за АРД да је „изборна кампања свакако била мало неуједначена, али ми смо навикли на вjетар у лице, тако да нас то само чини јачима“. Он је такође тврдио да "стална медијска паљба" против његове странке није имала ефекта.

Чрупала је указао и на локалне изборе у три савезне државе на истоку у септембру, гдjе је његова странка јака, са поруком "желимо да их побиједимо и учинићемо то“. 

Он и друга лидерка Алис Вајдел су ипак избjегли да одговоре на питања о водећим кандидатима странке и њиховој будућности, јавља АП. То се прије свега односи на Краха.

Генерални секретар СПД-а Кевин Кунерт рекао је да је странка доживјела "тежак пораз", али поручио да се неће предати.

"Вратићемо се и борићемо се да се извучемо из овога“, казао је он.

Италија

Излазне анкете показују да је партија Браћа Италије премијерке Ђорђе Мелони, иначе чланица групе ЕЦР, освојивши 28,8 одсто гласова (24 мјеста), што је много боље од опозиције лијевог центра, Демократске партије, која је на 24,1 одсто (20 мјеста). Форца Италиа и Лега, двије друге странке у владајућој коалицији, нису прошле тако добро али ни лоше, са 10,5 односно осам одсто. То практично значи да су партије десне коалиције, која је на власти у Италији, добиле нешто мање од 50 одсто подршке италијанских грађана. Странка премијерке остварила је чак четири пута бољи резултат него 2019. када је узела само 6,4 одсто гласова (шест мјеста) чиме је она ојачала место "брокера" у Бриселу, са великим утицајем на могући реизбор предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен из ЕПП-а.

Ипак, Мелони је данас поручила да је сувише рано да одговори на питање о другом мандату фон дер Лајен.

"Још увијек прикупљамо податке да бисмо разумијели већину, али и даље постоји већина која је подржавала Урсулу, али странке које нису дио ове већине такође расту", рекла је Мелони говорећи за италијански радио РТЛ о резултатима избора.

Она је додала да резултати на изборима показују захтјев грађана да ЕУ више обрати пажњу на десницу и да ће Италија имати кључну улогу у Европи. Мелони је оцијенила да је изборни успјех Марин Ле Пен у Француској веома важан и да указује на дешавања у Француској и осталим европским државама.

Из перспективе шефице ЕК, ослањање на Мелони ризикује да отуђи потенцијалне савезнике из љевице, а мало је вјероватно да ће добити подршку Зелених, који су такође гласали против ње 2019. и који су претрпјели тежак пораз, изгубивши 20 посланичких мјеста. 

Шпанија

Десница у Шпанији такође је остварила запажен успјех, гдје је Народна партија (ПП), чланица групе ЕПП, завршила на првом мјесту са 34,2 одсто гласова и повећала број мјеста у ЕП са 13 на 22. Добар резултат је остварио и још десније настројени Вокс, члан групе ИД, који је са 9,6 одсто гласова повећао прој европосланика са четири на шест. На изборима је дебитовала и крајње десничарска странка Журка је готова ("Se Acabó la Fiesta") освојивши три мјеста у ЕП, тако да је десница јача за укупно 14 европосланика.

ПП је такође поразио Социјалистичку партију (ПСОЕ) шпанског премијера Педра Санчеза, која је освојила 30,2 одсто гласова и са 21 мјеста спала на 20, док је њихов љевичарски коалициони партнер освојио само три мјеста. 

Лидер ПП-а Алберто Нуњез Феихо назвао је европске изборе "плебисцитом" о Санчезу, који и даље трпи критике због амнестије за каталонске сепаратисте, захваљујући којој је обезбиједио још један мандат.

Он је притом истакао да је та партија добила 700.000 гласова више од социјалиста, да је ово њихов најбољи резултат у задњих 25 година, као и да је ПП побјеђивао на парламентарним изборима када год би претходно побиједио на европским.

"Гледамо у нови политички циклус. Суочени смо са новом политичком одговорношћу, коју прихватамо понизно и са осјећајем државништва. Очигледно је да су зидови изгубили и да ћемо умјесто њих поново градити мостове. Очигледно је да дискурс страха није побиједио”, поручио је Феихо у побједничком говору.

Лидер Вокса Сантјаго Абаскал казао је „да ће се на умрлицу ВОКС-а још дуго чекати, јер се изгледа не поклапа са жељама Шпанаца који ВОКС-у и даље желе дуг живот”.

Такође је жестоко напао Санчеза рекавши да је "аутократа" доживио јасан пораз и да је "умијешан у корупцију до грла", позвавши премијера да распусти парламент и позове Шпанце на ванредне изборе.

Санчез је честитао ПП-у, али је рекао да резултати у недјељу показују да је његова странка „једина владајућа опција способна да се супротстави таласу крајње деснице који запљускује Европу и Шпанију”. 

"Наставићемо да радимо на консолидацији Европе напретка и прогреса", казао је он.

Холандија

У Холандији је Слободарска партија (ПВВ) Герта Вилдерса, чланица групе ИД, завршила на другом мјесту са 17 одсто гласова и повећала број мјеста ЕП за пет.

Испред ПВВ-а је са 21 одсто гласова (осам мјеста) завршио Лијево-зелени савез бившег потпредсједника Европске комисије Франса Тимерманса, али је изгубио једно посланичко мјесто у односу на 2019. Ипак Лијево-зелени савез је састављен од двије партије које нису дио истих групација у ЕП (Зелени и Социјал-демократе), тако да је, појединачно гледано, Вилдерсова партија освојила највише посланичких мјеста.

Према анкети Ипсоса на дан избора у Холандији 6. јуна, миграција је била највећа брига гласача, пише "NL Times". То се огледа и у резултату Вилдерсове партије која је оштро против имиграције. Здравство је било друга највећа брига, што је према холандским медијима изненађујуће, с обзиром да националне владе имају много већи утицај на ову област од ЕУ.

Тимерманс је поручио да је његова странка постала убједљиво највећа политичка опција у земљи.

"Заједно са одличним наступом осталих проевропских партија, то показује да већина у Холандији жели да ојача Европу, а не да је уништи", рекао је он.

Лидер ПВВ-а Герт Вилдерс и даље је и поред другог мјеста задовољан резултатима. 

"И даље смо највећи побједници са додатних пет мјеста! Бирачи ПВВ-а хвала!“, написао је он на мрежи "X".

Занимљиво је и да су три нове странке из Холандије ушле у ЕП, док су три испале. Волт и БББ су освојили по два мјеста, а НСЦ једно, док су испали Хришћанска унија, ФвД и 50 плус. Док је Волт либерално прогресивна партија, БББ је десничарско популистичка окренута према фармерима, а НСЦ припада десном центру.

Аустрија

Још једна чланица групе ИД, Слободарска партија Аустрије (ФПО) заузела је прво мјесто према прелиминарним резултатима са 25,7 одсто гласова, дуплиравши број мјеста у ЕП са три на шест. Одличним резултатом претекла је владајућу конзервативну Народну партију (ОВП), која је са 24,7 одсто гласова спала са седам на пет места, док је трећа била Социјалдемократска партија (СПО) са 23,2 процената, која је задржала својих пет посланичких мјеста.

Лидер анти-имигрантске ФПО, Херберт Кикл поручио је да ће "историја коју су бирачи написали отворити нову еру у политици Аустрије и Европе“.

Иначе, анкете показују да ће ФПО надмашити овај резултат на националним изборима који ће се одржати у септембру.

"То је изборни успјех који се заснива на, рецимо, критичној позитивној реформи, и ми сада желимо да ову позитивну реформу унесемо у парламентарне изборе. Схватам свој изборни резултат као мандат да наставим да радим на овом аустријском моделу у Бриселу, да вратим овлашћења Аустрији и дозволим директнију демократију“, рекао је водећи кандидат ФПО-а Харалд Вилимски за националну телевизију ОРФ, преноси Ројтерс.

Он је такође додао да једни избори утичу на друге, мислећи на предстојеће парламентарне изборе.

Аустријски канцелар Карл Нехамер рекао је да слуша поруку бирача и да ће настојати да одговори на њихову забринутост уочи парламентарних избора, укључујући и сузбијање илегалне миграције.

Мађарска

Конзервативна коалиција Фидес-КДНП мађарског премијера Виктора Орбана, којој је чланство у ЕПП суспендовано у марту 2019. убједљиво је побиједила на европским изборима са 44 процента гласова (11 мјеста), што је ипак слабије него 2019. када су је имала 52,5 процената (13 мјеста). Такође је изгубила 11 одсто гласова у односу на парламентарне изборе 2022. године.

За нешто слабији резултат од анкета, које су предвиђале побједу са око 50 одсто гласова, крива је прије свега новооснована партија центра Тиса, бившег званичника Фидеса Петера Мађара, која је освојила 29 процената (седам мјеста).

Обраћајући се послије побједе Орбан је поручио да је у недјељу Мађарска прије свега гласала против рата.

"Данас је народ Мађарске послао јасну поруку да жели мир. Када им је понуђен избор између рата и мира изабрали су мир и про-мировна политика владе је потврђена. Као предсједник владе могу да се обавежем да ће се са овим мандатом, који стоји иза нас, влада дупло јаче борити да задржи Мађарску ван рата. Сумирајући резултате избора за Европски парламент могли бисмо да пошаљемо телеграм у Брисел у ком пише: Стоп миграцији, стоп родној политици, стоп рату, стоп Сорошу, стоп Бриселу" казао је мађарски премијер.

Ђурђев: Европу очекују тектонске промене

Резултате избора за Европски парламент прокоментарисао је и предсједник Српске лиге Александар Ђурђев истичући да треба очекивате велике промјене у Европи.

"Апсолутни победник избора за Европски парламент је европска десница, где умерени, односно десни центар има најбоље резултате у Немачкој и Шпанији, али ни радикална десница не заостаје са својим тријумфима у Француској, Италији и Аустрији. Једно је сигурно, зелени су доживели потпуни пораз, а лоше су прошли и либерали и социјалисти, те нас очекују тектонске промене. Прву од њих смо већ видели, а то су нови парламентарни избори у Француској које је најавио поражени Макрон", изјавио је Ђурђев.

Предсједник Српске лиге подвукао је да "лијево-либералне 'вриједности' губе тло под ногама, јер Европљани хоће демохришћанску и слободну Европу". 

"Проблем, међутим, представља то што део деснице, тзв. 'НАТО десница' упорно хоће рат или заоштравање односа са Русијом. То није добро ни за кога, очекујем да Трампова победа у САД пацификује такве гласове", закључио је Ђурђев.

Минић: Кризе, ратови и пандемија утицали на раст деснице

Јелица Минић из Европског покрета у Србији је рекла да су на раст деснице у ЕУ утицале прилике у свијету и кризе кроз које цијели свијет пролази, као што су финансијска криза, мигрантска криза, пандемија, рат који се води на територији Европе, али и рат на Блиском Истоку.

“То су све елементи који утичу на расположење грађана. Али мислим да ипак унутрашње прилике имају доминантан утицај, а то су економска ситуација, пузајућа инфлација, погоршање животног стандарда и висока цена зелене транзиције према којој је све већи отпор, посебно међу пољопривредницима. То су елементи који потхрањују десно скретање. Уобичајене партије на политичким сценама европских земаља које придају десном центру и левом центру нису дале праве одговоре младима. Тај фактор је очигледно био потцењен, а десница се томе веома посветила”, рекла је Јелица Минић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.