Војнике у Украјини лијечиће ЛСД-ом и магичним гљивама?

Супстанце као што су ЛСД (Lysergsäurediethylamid), псилоцибин који „диже“ из тзв. „магичних печурака“ или ДМТ (Диметилтриптамин), који се такође налази у биљкама, забрањене су широм свијета конвенцијом Уједињених нација из 1971. године. Али, након почетка рата у Украјини, број заговорника тих супстанци за употребу у психотерапији се повећавао.

С обзиром на то да је у Украјини забиљежено повећање броја случајева озбиљних менталних обољења, психотерапеути се све више окрећу тим недозвољеним супстанцама, посебно када лијече војнике који су били на фротну и који због тога имају посттрауматске стресне поремећаје (ПТСП). То је за DW потврдило више особа у различитим разговорима.

Стручњаци у Украјини врше политички притисак на тамошњи парламент како би се олакшала могућност лијечења тим супстанцама. Једна од њих, директорка Центра за лијечење ратних ветерана Јелена Возњицина, указује у изјави за DW каже да би парламент требало да „одреди конкретне кораке шта би требало да се уради како би терапија уз помоћ психоделика била доступна у Украјини“. Психоделици, попут канабиса, на листи су забрањених медикамената и нису укључени у протоколе лијечења, на примјер ПТСП-а.

„Желимо то да промијенимо“, каже Возњицина.

Она је увјерена у успјех таквог приступа, посебно сада, у вријеме рата у Украјини:

„Конвенционална психотерапијска сесија траје сат, највише два. Особи с психолошком траумом потребно је много таквих сеанси. Због тога се терапија често развлачи на годину или двије. Терапија потпомогнута психоделиком“ могла би да помогне да се убрза процес изљечења. То је важно зато што се због рата суочавамо с компликованим случајевима који не могу да се лијече конвенционалним третманом“, каже Возњицина.

Она уједно наглашава да „не лијече психоделици, већ терапија“. Дакле, психотерапија која се одвија док је пацијент под утицајем лијека као што је псилоцибин, а који се налази у психотропним печуркама. Или МДМА, познатим и као екстази, кетамин или друге супстанце.

Таква терапија се, наглашава украјинска љекарка, мора спроводити у медицинским центрима. Траје до осам сати и захтијева контролу и надзор професионалних психотерапеута.

Присталице и противници таквих третмана око тога се већ дужи низ година сукобљавају. Присталице наилазе на оштар отпор традиционалиста – али лоби за употребу дрога у психотерапији расте, посебно у САД. Присталице имају и моћног савезника: организације ратних ветерана оружаних снага САД. Од‌јељење за борачка питања владе САД такође подржава употребу МДМА у лијечењу ПТСП-а. У суштини, стручњаци очекују да ће таква терапија први пут добити одобрење већ сљедеће, 2024. године.

То би била одлука с потенцијално далекосежним посљедицама и за друге, раније илегалне супстанце. Јер, поставља се питање: зашто би једно требало да буде одобрено, а друго да остане забрањено? А чињеница је и да љекари широм свијета раде на бројним студијама о употреби тих раније забрањених супстанци.

Легализација МДМА у психотерапији добила је замах објављивањем „фазе III студије“ у америчком научном часопису „Природа“ (Nature). Успјешне студије у тзв. фази III често су посљедњи неопходан корак прије него што се неки лијек одобри. У студији „безбједност и ефикасност“ МДМА закључује се да та супстанца „смањује симптоме ПТСП-а и функционална оштећења у разноликој популацији с умјереним до тешким ПТСП-ом и да се генерално добро подноси“.

Истраживања о томе спроводе се и у Европи. Европска агенција за лијекове (ЕМА) тренутно води четири студије о употреби МДМА и једну о употреби ЛСД-а. Такође, постоји „једанаест клиничких испитивања у ЕУ са псилоцибином“, одговорио је директор ЕМА Имер Кук прошлог марта у одговору на надстраначко питање посланика Европског парламента.

У писму се додаје и сљедеће: Желио бих да вас обавијестим да ЕМА препознаје потребу да подржи оне који развијају психоделике и на томе ради заједно с њима.“

У Њемачкој ће наредног прољећа бити завршена студија о терапији псилоцибином из печурака, такозваним „Магичним печуркама“ (Magic Mushroms).

„Тестирамо ефикасност и безбједност псилоцибина у депресији резистентној на лијечење“, каже шеф истраживачког тима Герард Гриндер у интервјуу за DW.

Тај психијатар и психотерапеут ради иначе као професор на Медицинском факултету у Манхајму.

„Оно што сад већ могу да кажем јесте да уочавамо добре резултате код одређеног броја пацијената“, каже Гриндер.

Међутим, многима то не помаже, што је углавном због чињенице да су испитаници дуго времена патили од веома тешке депресије.

Закључак: „Желимо да лијечимо раније фазе болести“, каже Гриндер.

Док је употреба МДМА у терапији трауме ратних ветерана показала видљив успјех, Гриндер је критичан према употреби других супстанци.

Он у разговору за DW каже да МДМА и не спада у групу психоделика. Супстанце као што је псилоцибин из печурака „не користе се у већини клиничких студија за посттрауматске стресне поремећаје, јер постоји страх од ретрауматизације“, објашњава њемачки љекар за DW.

Он уједно критикује и терапију усред рата:

„Радити тако нешто у ратом захваћеним зонама, етички је веома, веома упитно.“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.