Венецуела и Бразил опкољавају Гвајану, могућ сукоб
Венецуела и Бразил упутили су значајна појачања и оклопна возила на границу са Гвајаном, постављајући сценарио за могући сукоб око спорне територије богате нафтом и минералима, јављају медији у Бразилији и Каракасу.
Бразилске оружане снаге, које су прогласиле високи степен борбене готовости, кренуле су ка граници са Гвајаном, недуго пошто је венецуелански предсједник Николас Мадуро упутио своје оклопне јединице ка тој држави, тврдећи да више од половине територије те државе, у ствари, припада Венецуели.
Узбуна у Бразилу услиједила је пошто су објављени снимци кретања венецуеланских снага ка источној граници, што је протумачено као јасна намјера Каракаса да упадне у провинцију Есекуибо – некадашњу британску колонију око које се већ читав вијек воде озбиљни спорови.
Нови талас тензија избио је пошто је венецуелански парламент заказао необавезујући референдум о статусу те територије, који би, теоретски омогућио анексију Есекуиба и давање држављанства тамошњем становништву.
Најаву референдума пратило је озбиљно кретање оклопних возила ка источној граници Венецуеле, што је изазвало забринутост у Бразилу, који је на овај потез Каракаса одговорио прераспоређивањем својих снага и позивима на преговоре.
"Бразилска влада непрестано прати развој ситуације и вјерује да ће обје државе схватити да само конструктивним билатералним дијалогом, или међународном арбитражом, могу ријешити вијековне разлике око овог региона", саопштило је бразилско министарство спољних послова.
"Земља пуна вода", како у преводу гласи име ове покрајине, било је у прошлости у два наврата предмет арбитража – први пут крајем 19. вијека када је Венецуела, позивајући се на Монроову доктрину, затражила да се међународно тијело изјасни о овом питању. Суд у Паризу је територију додијелио тадашњој Британској Гвајани, што је Каракас одбацио тврдећи да је Лондон утицао на одлуку трибунала.
Есекуиба се пред Међународним судом правде нашла недуго пошто је Гијана 1966. године прогласила независност, али је Каракас и ту одлуку одбацио предлажући директан договор са Владом Гијане.
"Тензије су дигнуте на ниво који је без преседана у историји", тврди министар спољних послова Гвајане Роберт Персо, оптужујући Мадурову владу да је нови талас агресивних мјера покренуо пошто су у приобалном дијелу ове државе откривене "огромне залихе сирове нафте".
Нетом откривене залихе нафте процјењују се богатијим од оних којима располажу Кувајт и Уједињени Арапски Емирати, па су власти у Џорџтауну затражиле да "нека држава" отвори војну базу како би заштитиле налазишта.
Недуго затим, посјету Гвајани најавиле су двије делегације Пентагона, чији се долазак очекује почетком наредне седмице. Концесије за истраживање нових налазишта додијељене су америчком "Ексону" и норвешком "Екинору".
Мадуро је послије ових потеза власти у Гвајани оптужио Америку да покушава да присвоји природне ресурсе и милитаризује читав регион.
"Искористићемо све опције за одбрану земље. Све опције", рекао је потпредсједник Гвајане Барат Жагдео.
На све опције рачуна и Мадуро, чији је парламент за недјељу заказао референдум, као и низ пробних гласања на којем ће се о ставовима о статусу Есекуибе изјаснити и венецуелански средњошколци.
Ова гласања изазвала су праву панику у Џорџтауну, чији су званичници оптужили Венецуелу да издавањем личних докумената покушава да присвоји овај дио територије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
