Велики прилив имиграната са Балкана током зиме
БЕРЛИН- Градови у Њемачкој суочили су се ове зиме са новим приливом имиграната, али се овај пут не ради о људима који бјеже од сукоба у Украјини, већ о становницима западног Балкана који бјеже од оштре зиме и тешких социјалних услова живота у својим земљама, пише европска медијска мрежа "Јуроњуз".
Службеник за штампу у Градској управи Келна Катја Ројтер изјавила је да је Келн у посљедњих неколико мјесеци регистровао више миграната са западног Балкана него у периоду ратова на простору бивше Југославије од 1991. до 2001. године.
"Више од 1.000 људи са западног Балкана смјештено је у Келну. Усљед варијација није могуће одредити тачан број. Око 40 одсто избјеглица долази из Украјине, а из других држава више од 60 одсто, већином из Албаније", рекла је Ројтерова.
Келн не даје имигрантима са Балкана статус избјеглица све док им њемачке власти не додијеле законити статус азиланата, што може да траје мјесецима.
"Због лоших социјалних услова у земљама поријекла, као што су велики трошкови за материјал за гријање, људи са западног Балкана иду у Њемачку током зиме и враћају се у прољеће. То се понавља сваке године", навела је Ројтерова.
Ројтерова је нагласила да град Келн има обавезу да пронађе смјештај за све избјеглице, без обзира на националност и поријекло.
У Горњој Баварској, чији је главни град Минхен, тренутно се налази 850 миграната са Балкана, што је готово двоструко у односу на прошлу годину. Већина тих људи долази из Србије, укључујући Косово и Метохију, Сјеверне Македоније и Албаније.
Келн је достигао званични капацитет када се ради о броју избјеглица које може да прими, са стопом пријема од чак 107,23 одсто.
"Јуроњуз" наглашава да је током 2022. године за илегалне преласке границе у ЕУ најчешће коришћена балканска рута, те да је регистровано 145.600 илегалних прелазака границе преко западног Балкана, што је за 136 одсто више у односу на годину дана раније и највећи регистровани број од 2015. године.
Балканску руту су користили држављани разних земаља, а међу регистрованим преласцима већину чине држављани Сирије, Авганистана и Турске.
У тексту се подсјећа да је ЕУ одлучила да појача присуство на границама региона, те да ће ускоро на граничне прелазе на западном Балкану бити послати службеници европске агенције за контролу граница Фронтекс.
"Јуроњуз" упозорава да би, иако је број избјеглица тренутно мали, растуће тензије у односима Београда и Приштине могле да доведу до већег броја миграната из региона у будућности.
Медијска мрежа напомиње да су тензије у односима Београда и Приштине порасле од новембра, када су привремене институције у Приштини забраниле Србима на Косову и Метохији да возе аутомобиле са таблицама Србије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
