Усвојено 11 амандмана на извјештај ЕП о Србији, Билчик поднио и усмени

Tanjug
Foto: Arhiva

Посланици Европског парламента из група "Зелени-слободна Европа", "Групе европских партија", "Групе обнове", и "Лијеве групе", поднијели су 11 амандмана на извјештај ЕП о Србији од 104 тачке који је усвојен на Одбору за спољне послове, а у којима су изразили низ забринутости на различите теме.

Поред тога, извјестилац ЕП за Србију Владимир Билчик поднио је и усмени амандман, рекавши да "Европски парламент најоштрије осуђује сцену масовних убистава у Србији у мају 2023. године и у знак жалости и солидарности позива на детаљну истрагу".

Како преноси Јуропијен Вестерн Балканс, усмени амандмани се само у изузетним случајевима могу поднијети на разматрање на пленарној сједници ЕП прије него што се текст који се разматра стави на гласање.

У име коалиције Зелени-Слободна Европа, посланица Урсула фон дер Лајен поднела је амандман на тачку која говори о "позитивним сигналима о деескалацији тензија" између Београда и Приштине, и тражила да се у текст извјештаја дода да су "примјећени поједини позитивни сигнали о деескалацији тензија", што је, како се наводи у тексту амандмана, "добра база за даљу нормализацију односа Београда и Приштине".

Поред тога, она је амандманом затражила да се у текст извјештаја дода да ЕУ "изражава дубоко жаљење због гласа Србије у Савјету европских министара да се Косову не дозволи чланство, што је, сматра она, кршење договора из Охрида од 18. марта 2023, као и због бојкота локалних избора на Космету 23. априла који је оркестрирао Београд, и због застрашивања српских опозиционих политичара у овом конексту".

Аутор извјештаја Владимир Билчик, је у име "Групе европских народних партија" (ППЕ) уложио амандман на тачку која се односи на важност регионалне сарадње о ратним злочинима и несталим лицима, тражећи да се у текст тачке унесе да се "поздравља усвајање Декларације о несталим особама на састанку 2. маја, у контескту дијалога између Београда и Приштине, и позива на њену имплементацију. Позива се на транспарентност и инклузивност у извјештајима о имплементацији".

Он је поред тога затражио да се у извештај дода да је направљен "имајући у виду договор постигнут у Бриселу 27. фебруара и Охридски споразум из 18. марта, као и анекс за иплементацију споразума".

У једном од амандмана тражи се да дода "израз забринутости о случају Електропривреде Србије, у коме су тужитељке премјештене са случаја, након што су започеле истрагу о случају корупције".

Поред тога, један од амандмана тражи да се из извјештаја уклони реченица: "Поздравља се успостављање радне групе за заштиту новинара унутар кабинета премијерке".

Један од амандмана тражи да се у извјештај дода "израз жаљења о чињеници да високо рангирани чланови српске владе настављају да тривијализују и исмијевају случај "Савамала" у јавности, упркос озбиљности кршења владавине права".

Урсула фон дер Лајен је такође уложила амандман да се у текст извјештаја дода да су медији "блиски власти" главни извор "анти-ЕУ и про-руских наратива у Србији", и да су "допринијели опадању подршке приступању ЕУ јавности у Србији".

Посланик Емануел Морел је у име "Лијеве групе" затражио да се у тексту извјештаја "нагласи историјска повезаност и пријатељство који уједињују народе Европске уније и српски народ".

Он је такође затражио да се дода реченица: "Примјећује се, уз задовољство, експлицитан захтјев српских власти да Срби из Српске реинтегришу своје представнике у институције БиХ; Позива се Србија да настави са радом на снижавању тензија између власти Републике Српске и федералних власти БиХ".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана