УНХЦР: Рекордан број присилно расељених у 2022, потребно колективно дјеловање

Танјуг
Foto: Илустрација

ЖЕНЕВА– УНХЦР је позвао данас на усклађено, колективно дјеловање у свјетлу новог рекордног броја присилно расељених у 2022. години, због рата у Украјини, сукоба у другим крајевима свијета и расељавања због климатских промјена.

Водећи годишњи извешај УНХЦР-а "Глобални трендови расељавања у 2022. години", наводи да је број људи расељених усљед ратова, прогона, насиља и кршења људских права достигао  рекордних 108,4 милиона крајем 2022.

То је за 19,1 милион људи више него претходне  године и представља највећи пораст на годишњем нивоу до сада.

До повећања броја присилно расељених, дошло је због рата у Украјини и измјене у проценама броја избјеглица из Авганистана, као и због наставка борби, посебно у Судану.

Узлазни тренд глобалног расељавања наставио се у 2023.  години, у којој је ерупција сукоба у Судану покренула нови егзодус, чиме је број присилно расељених људи у свијету достигао 110 милиона до маја мјесеца.

"Ове бројке нам показују да неки исувише брзо срљају у сукобе, али веома споро налазе решења. Посљедице су разарање, расељавање и патње сваког појединца међу милионима присилно расељених из својих домова,” саопштио је Филипо Гранди, високи комесар УН за  избјеглице.

Од глобалног броја расељених, 35,3 милиона су чиниле избеглице, људи који су прешли међународну границу у потрази са безбједношћу.

Већи дио, 58 посто или 62,5 милиона  људи  је расељено унутар сопствених земаља усљед сукоба и насиља.

Током 2022. године, главни покретач расељавања био је рат у Украјини. Број избјеглица из  Украјине скочио је са 27.300 на крају 2021. на 5,7 милиона на крају 2022. године.

То  представља најбржи пораст броја избјеглица од Другог Свјетског рата.

Бројке су такође потврдиле да земље са ниским и средњим приходима , а не оне богате , пружају уточиште највећем броју људи, било мјерено економским параметрима или удјелом у становништву.

Прошле године финансирање  бројних криза расељавања и подршка земљама пријема заостајале за потребама, а  наставила су да буду споре у 2023. док се потребе повећавају, саопштио је УНХЦР.

"Људи широм свијета настављају да показују изузетну гостопримљивост избјеглицама пружајући  заштиту и помоћ онима којима је потребна.Али потребно је много више  међународне помоћи и праведнија расподела одговорности, посебно са оним земљама у којима се налази већина расељених", саопштио је Гранди.

Док је укупан број расељених људи наставио да расте, извјештај Глобални трендови такође је показао да они који су били приморани да бјеже, а могу да се врате својим домовима, то и чине, добровољно и безбједно.

Током 2022. године, више од  339.000 избјеглица вратило се у 38 земаља.

Упркос томе што је њихов број нижи него  претходне године, добровољан повратак био је значајан у Јужни Судан, Сирију, Камерун и Обалу Слоноваче, наводи се у извештају УНХЦР.

У међувремену, 5,7 милиона интерно расељених вратило се својим  кућама у Етиопији, Мјанмару, Сирији, Мозамбику и Демократској Републици Конго.

Према процјенама, 4,4 милиона људи у свету били су апатриди или нису имали утврђено држављанство крајем 2022. године, што је два посто више него крајем 2021.

Извјештај Глобални трендови објављен је шест мјесеци прије другог Глобалног форума за избјеглице у Женеви, великог скупа низа различитих актера који трагају за иновативним рјешењима за присилно расељене људе и имају за циљ да повећају солидарност са присилно расељенима и њиховим домаћинима, наводи УНХЦР.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана